Izvor: Medijski istraživački centar, 04.Sep.2011, 22:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Socijala juga

Niš je najsiromašniji među većim gradovima u Srbiji. Broj korisnika socijalne pomoći je u stalnom porastu. Medijski istraživački centar pokušao je da prikaže mapu siromaštva najvećeg grada na jugu Srbije.
piše Sonja Urošević 
 
Sladjana Andrejić

Slađana Andrejić, u svojoj 46. godini ostala je bez muža. Završila je gimnaziju i nema posla. Povremeno bere i prodaje lekovito bilje, ali od toga, kaže, ne može da se živi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar <<
„Živim bedno...sastavljam kraj s krajem. Najteže mi je kad krenem u prodavnicu i shvatim da u džepu nemam ni dinar. Svakog dana mi dođe da plačem...“, govori Slađana drhtavim glasom. Ona pokušava da, bar privremeno, pronađe spas u Centru za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu.
„Radila sam u nekoliko javnih preduzeća i ustanova na po100 radnih sati, preko Centra za socijalni rad', kaže ona.
Pomoć Centra za socijalni rad
U Centru za socijalni rad objašnjavaju da je angažovanje radno sposobnih ljudi jedna od pomoći koje mogu da pruže socijalno ugroženima. Oni mogu da ih angažuju do 600 sati u toku godine. Dodeljuju jednokratnu novčanu pomoć, a organizuju i Narodnu kuhinju, odnosno podelu paketa sa hranom.
 
Jadranka Randjelović

„U toku godine, jedan građanin može da dobije dvostruki iznos prosečne neto zarade u Nišu kroz jednokratna davanja“, kaže pomoćnica direktora Centra za socijalni rad „Sveti Sava“, Jadranka Ranđelović. 
Ona objašnjava da, ukoliko se neko razboli od teške bolesti i potrebno mu je dosta novca za lečenje, a finansijski status mu je ispod nivoa socijalne sigurnosti, može da, uz odgovarajuću dokumentaciju, podnese zahtev za pomoć. 
„U ozbiljnijim situacijama, kada je neophodno lečenje van grada ili zemlje, na nivou grada postoji Komisija za socijalna pitanja kojoj se podnosi dokumentacija. U takvim slučajevima, Centar za socijalni rad radi procenu, a maksimalni iznos koji podnosilac zahteva može da dobije je 10 prosečnih zarada“, kaže pomoćnica direktora Centra za socijalni rad.
Mapa siromaštva
Prema socijalnoj mapi Srbije najmanje700.000 stanovnika u Srbiji živi na rubu egzistencije, ali tek trećina njih dobija socijalnu pomoć od države. Najteže je stanovnicima južne i jugoistočne Srbije, gde je najveća stopa nezaposlenosti, a teško se dolazi i do državne pomoći.
Ipak, prema istoj toj mapi, od preko 178.000 ljudi koji primaju socijalnu pomoć, 40 odsto živi u Vojvodini. Da li su Vojvođani bolje informisani osvojima pravima ili je razlog nešto drugo?
'Teško je baratati brojkama, ali svakog dana u proseku se javi 10 ljudi sa različitim potrebama, od hrane do kupovine lekova“, kaže Stojan Prokopović iz niškog Crvenog krsta.
„Nije retka situacija da oni kojima je pomoć najpotrebnija ne traže. Nekada je razlog tome stid, ali često i ne znaju svoja prava i kako mogu da ih ostvare. To su najugroženiji slučajevi za koje obično čujemo od nekoga, pa mi sami odemo do njih.“
Siromaštvo je najizraženije na selu što potvrđuju i statistički podaci. Prema republičkom Zavodu za statistiku, 13,6 odsto stanovništva sa vangradskog područja je sitomašno, dok je na gradskom području procenat duplo manji - 5,7. Čak je 42.279 samačkih domaćinstava na selu, što je čitav jedan grad.
Pomoć opštine
U niškoj opštini Pantelej, koja obuhvata četiri gradska naselja i 12 sela, trude se da kroz budžetske stavke, ali i projekte, obezbede pomoć za najugroženije. Uz pomoć Centra za socijalni rad i sredstava opredeljenih budžetom, ova opština daje jednokratnu pomoć.
 
Slaviša Dinić

“Opštinska Komisija za socijalna pitanja zaseda jednom u dva meseca. Najčešči su zahtevi za lekove i putne troškove, kada je neophodno lečenje u drugom mestu. Ima i zahteva kojima se jednostravno traži ono najosnovnije – hrana, odeća”, kaže predsednik Gradske opštine Pantelej Slaviša Dinić.
“Kroz projekte uspevamo da obezbedimo pakete sa hranom i odećom, a učenicima iz siromašnih porodica plaćamo autobuske kartice kada putuju do sela, Aleksinca, Prokuplja itd. Kroz projekat “Stari starima” u mestima gde nema mlađe populacije, starije zanatlije obavljaju popravke u domovima onih kojima nema ko da pomogne, a ne mogu sebi da priušte da pozovu majstora. U saradnji sa Domom zdravlja Niš, u okviru “Karavana zdravlja”obilazimo starije ljude u naseljima i selima gde nema ambulanti, tako da oni ne moraju da putuju do najbliže zdravstvene stanice”, dodaje Dinić.
Oko 40.000 ljudi, od čega je 6.000 dece, jedini obrok dnevno dobija u nekoj od 70 narodnih kuhinja u Srbiji. Broj korisnika, u stalnom jeporastu, kaže Javorka Ranđelović iz niškog Centra za socijalni rad. „Niška narodna kuhinja je u martu, pošto su to poslednjipodaci kojima raspolažemo, imala 6.339 korisnika.“
Broj socijalno ugroženih koji dobijaju neku vrstu pomoći ustalnom je i vtoglavom porastu. U poslednjih 10 godina, na području kojiobuhvata Centar za socijalni rad Sveti Sava, broj dece i mladih koji dobijajupomoć porastao je za više od 1.000, odraslih za oko 2.000, a broj starih gotovo da se duplirao.
 U Centru i u niškom Crvenom krstu upozoravaju da se ovakvi statistički podaci uzimaju sa rezervom, jer ima mnogo onih koji su na rubu egzistencije,a iz nekog razloga ne dobijaju nikakvu pomoć, pa nisu ni evidentirani.
Iz budžeta grada Niša, za 2011. godinu planirano je 79.161.000dinara za pomoć socijalno ugroženima. Najviše sredstava izdvojeno je zajednokratnu novčanu pomoć – 32.000.000 dinara. Za delimično oslobađanje odplaćanja stambeno – komunalnih usluga isplanirano je 16.800.000, a po million za dopremanje hrane preko Gerontološkog centra, socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, pomoć u kući i prihvatilište za žrtve nasilja. Pola miliona izdvojenoje za sahrane socijalnih slučajeva.
Iz republičkog budžeta za socijalne slučajeve u Nišu planiranoje skoro 88.000.000 dinara, od toga preko 20.000.000 za naknadu za radhranitelja i skoro million za profesionalno osposobljavanje dece koja susmeštena u institucijama.
Narodna kuhinja
 
Narodna kuhinja

Narodna kuhinja u Nišu počela je da radi 1999. godine i, kao i svuda, radio je Crveni krst. Ipak, 2005. grad je to preuzeo na sebe, ali se ispostavilo da je to preveliko opterećenje za budžet, od oko 80 miliona dinara, pa se sa toplih obroka prešlo na prehrambene pakete. „Da bi se Narodna kuhinja ponovo prebacila Crvenom krstu, neophodno bi bilo i da se vrati topliobrok na kome insistiraju strani donatori, jer je to, na neki način, garancijada će hrana biti pojedena, a ne, recimo, prodata na pijaci, kao što je bilo nekolikoslučajeva.“ kaže Stojan Prokopović. „Postoje ljudi kojima je socijala postala zanimanje. Oni ujutru krenu i obilaze sve ustanove i sva mesta gde bi mogli dadobiju neku pomoć. Kad neko dođe i priča priču, ona ne mora da bude tačna, ali mi nemamo vremena da je proveravamo, jer njemu je pomoć potrebna odmah, tako dačesto jednostavno verujemo na reč.“
Čak ni donatori više nisu ono što su bili. „Problem nalaženja donatora je dvojak, naglašava Prokopović, prvo, izgubili smo srednju klasu, koja je bila najbolji donator, a na previše bogate ne možemo mnogo da računamo. Drugo,  zakoni koji trenutno važe u Srbiji ne stimulišu donatorstvo. Evo i kako, ako neko, recimo želi da donira neku robu u vrednosti od 500.000, on mora da plati porez kao da je tu robu prodao. Ide se toliko daleko, da čak i za besplatan obrok koji delimo, mi moramo da platimo porez.“
__________________________________________________________________________
U odnosu na period pre krize broj porodica koje primaju socijalnu pomoć povećan je za 17 odsto. Prema socijalnoj mapi trenutno oko70.000 porodica prima pomoć, a najmanje353.000 stanovnika živi sa manje od 8.000 dinara mesečno. Stopa nezaposlenosti u Nišu godinama ne silazi ispod 30%, a prosečna zarada svakog meseca manja je od republičkog proseka za nekoliko hiljada dinara.
Ovaj tekst je rezultat projekta „Produkcija istraživačkih priča u oblasti ekonomije“ , koji Medijski istraživački centar radi uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.

Nastavak na Medijski istraživački centar...