Izvor: Politika, 17.Dec.2014, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slab dinar kvari račune preduzećima

Privreda ove godine smanjila devizni dug za 150 miliona evra, ali su joj obaveze zbog pada nacionalne valute veće od očekivanih

Jovanovićeva, vlasnica modne konfekcije „Luna” iz Požarevca, juče je odlagala da uzme digitron u ruke, nakon što je videla kursnu listu na kojoj je srednji kurs preskočio 122 dinara za evro. Pribojavala se šta će dobiti kao konačan rezultat ove računice u kojoj gotovo 100 odsto sirovina uvozi iz inostranstva, a preko granice izvozi 40 do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 50 odsto svoje proizvodnje.

– Nikome ne odgovaraju ovakve oscilacije, mi ništa ne možemo da predvidimo i planiramo – požalila se naša sagovornica. – Matematički gledano, nama je sada zbog rasta kursa dinara sirovina skuplja i mi bismo sada trebali da podižemo cene. Zbog niske tražnje i negativnih rezultata koji stižu iz maloprodaje, mi to ne možemo da uradimo, već moramo da smanjujemo cene. Na sve to, sada idu sezonski popusti, i svi očekuju značajnija sniženja. Ne znam kako ćemo pokriti troškove sirovina – kaže Jovanovićeva i dodaje da njena kompanija nema neke velike dugove i da je u tom smislu slabljenje dinara ne opterećuje.

Ona nije jedini privrednik u Srbiji koga ovih dana zbog kursa muči glavobolja. Iako je nekada bilo nepisano pravilo da pred Novu godinu, kurs jača zbog priliva deviza, poslednjih godina događa se obrnuto. I Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera NBS, istakao je za B92 da ne očekuje jačanje kursa zbog praznika.

Istina, ima i onih drugih privrednika – izvoznika koji zadovoljno trljaju ruke zato što će im prodajom robe na stranim tržištima stići više dinara.

Zbog velikog odliva sredstava, dinar poslednjih godina slabi u decembru, baš u vreme kad se u kompanijama podvlače crte na finansijskim izveštajima, što opet dodatno povećava gubitke privrede. Primera radi, ukupan dug privrede, u evrima je, u odnosu na prošlu godinu smanjen za 150 miliona evra i sada iznosi 18,8 milijardi evra. Međutim, u dinarima, on je povećan, jer je prošlu godinu završila sa kursom od 114 dinara za evro. To znači da su negativne kursne razlike, slabljenjem nacionalne valute, dostigle 71 milijardu dinara. Odnosno, uprkos razduživanju privrede, zaduženost u dinarima je za toliko veća nego na kraju prošle godine.

Narodna banka Srbije (NBS) ponudila je zvanično objašnjenje za to –

slabljenje dinara prema evru posledica je isplate dividendi kompanija i banaka. To znači da su strane firme koje posluju u Srbiji kupovale devize kako bi isplatile dividende svojim akcionarima van naše zemlje. Prema podacima NBS, zaključno sa oktobrom ove godine akcionarima iz inostranstva je iz Srbije isplaćeno 354 miliona evra. U novembru su, prema prvim rezultatima, isplate po osnovu dividendi sezonski povećane na 100 miliona evra (sa oko 35 miliona evra prosečno mesečno u prethodnom delu ove godine).

Na sve to, uvoznici energenata su više kupovali evre da bi platili robu u inostranstvu. Uz to, za deset meseci 2014. troškovi plaćanja kamata veći su za oko 100 miliona evra u odnosu na 10 meseci prethodne godine i iznose 325 miliona evra, objasnili su nedavno iz NBS.

Prema objašnjenju Dejana Šoškića, profesora Ekonomskog fakulteta i bivšeg guvernera NBS, suštinski kurs je uvek posledica manjka u platnom bilansu zemlje, što znači da godišnje, mnogo više deviza iz zemlje izađe, nego što uđe. Trenutno deficit „tekućeg računa” naše zemlje iznosi 1,5 milijardi evra.

– To znači da mi taj jaz možemo da pokrijemo trošenjem deviznih rezervi, prilivom stranih direktnih investicija ili zaduživanjem zemlje. Možemo i da prodamo „Telekom” i da po tom osnovu ostvarimo devizne prilive, na primer. Ako toga nema, prirodno dolazi do pritiska na kurs dinara, što je posledica manjka deviza na tržištu – objašnjava bivši guverner.

Upravo toliko je (1,5 milijardi evra) od početka godine NBS potrošila na odbranu kursa. Na tržištu su intervenisali prodajom 1,7 milijardi evra i kupovinom 200 miliona evra.

Prema analizi autora biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), period smanjenja tekućeg deficita je izgleda za nama, a tome je kumovao rast uvoza u poslednjim mesecima ove godine. Njihova računica pokazuje da će prosečna vrednost deviznog kursa u 2015. godini iznositi 121 dinar za evro, a u 2016. godini 125,9 dinara za evropsku valutu. Glavni razlog trenutnog rasta deviznog kursa je veća tražnja od ponude deviza, smatraju autori MAT-a. Smanjen je priliv inostranih investicija, a istovremeno se značajni iznosi deviza izdvajaju za razduživanje zemlje u inostranstvu, što je slučaj i sa zemljama u okruženju.

Prema oceni Gorana Nikolića, saradnika Instituta za evropske studije, odliv deviza je takav da NBS ne može ništa značajnije da uradi.

– Pri tom, čini mi se da je i Međunarodni monetarni fond praktično dao indirektni signal centralnoj banci da malo relaksira monetarne stege. Prilikom prošlomesečnih pregovora istakli su da su se nakon zatezanja fiskalne politike, stvorili uslovi za relaksaciju monetarne – zaključuje Nikolić.

A. Telesković

objavljeno: 17.12.2014.
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Politika...