Izvor: Blic, 10.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školstvo, sponzoruša broj jedan
Demokratske vlade, nosioci moći izabrani da budžetskom politikom profilišu razvoj srpskog društva, finansiranjem obrazovnog sistema stvaraju apsurd: ljubav se dokazuje novcem. Đački dinar pokazuje da država ne može biti toliko siromašna koliko su građani bogati i kad pas nema za šta da ih ujede.
Za dete u vrtiću, kupi grejalicu, bojice, blokove, pelenu viška onima što nemaju. Osnovcu plati video-nadzor, krečenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << škole, kozlić, renoviranje fiskulturne sale, dnevnice za ekskurziju, ne zaboravi poklon za 8. mart. Srednjoškolca, osetljivog adolescenta, ne brukaj, budi razdragani sponzor i za toalet-papir. Kad je student, plati fakultetu struju, telefon i grejanje bar. Vratiš li se u jaslice po grejalicu, nikakav si patriota - država nema jer ’ladan vetar kroz budžet joj piri da naudi strankama koje se menjaju na ringišpilu funkcija.
Kad se deca zaposle, sudovima treba decenija da nateraju gazde da isplate zarađeno. Cinik bi im poručio: vi ne rađajte, roditelji neće umirati. Gledaćemo političke farmere dok topovima gađaju komarce. Ne jačaju državu kao servis građana, multiplikuju siromaštvo, ekonomsku nestabilnost, nisku dohodovnu osnovu, sivo tržište, sivi javni sektor. I: osmogodišnja reforma javnih finansija proizvede državno školstvo u sponzorušu No 1.
