Izvor: RTS, 26.Sep.2009, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siguran posao - (ne)sigurna plata
Veća plata ne mora uvek da bude način da se zaposleni motivišu da bolje rade. Ponekad je važniji dobar odnos sa kolegama ili čak ručak sa direktorom. "Međutim, većina naših poslodavaca radnike posmatra kao mašine koje rade po principu - ubaciš dinar izađe dva", smatra profesor Ekonomskog fakulteta Nebojša Janićijević.
Motivacija zaposlenih jedan je od velikih problema privrede u Srbiji. Više od osamnaest >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godina po izlasku iz samoupravljanja, taj ekonomsko-društveni model i dalje utiče na razmišljanje radnika.
"Mislim da ni većina poslodavaca nije svesna svih načina kako da motiviše svoje zaposlene da bolje rade, oni zamišljaju da je radnik mašina koja radi po principu "ubaciš dinar - izađe dva", smatra profesor Ekonomskog fakulteta Nebojša Janićijević.
Uprkos ustaljenom mišljenju, "veće plate ili bonusi ne moraju uvek da budu način da se radnici motivišu", rekao je Janićijević za Internet portal Radio-televizije Srbije.
"Kad god sam radio istraživanja u raznim organizacijama, nikad velika plata nije bila označena kao najvažniji faktor, nego sigurnost plate i redovnost plate, ali i socijalni faktori kao što je odnos sa kolegama, organizacija u kojoj nema mnogo konflikata, dobri odnosi sa šefom, poštovanje".
"To bi menadžeri mogli da iskoriste u kriznim vremenima, jer oni sada nemaju finansijskih sredstava da motivišu radnike", smatra profesor Janićijević.
Takve socijalne potrebe, su, kako objašnjava, specifičnost naše kulture, "koja je vrlo kolektivistička i ima takozvanih ženskih vrednosti".
I direktorka PR sektora "Telekoma Srbije" Milica Amidžić rekla je da su zaposleni u internim istraživanjima označili potrebu za sigurnim poslom i redovnom platom kao najvažniju stavku.
"To im je važnije od mogućnosti veće zarade koja je praćena neizvesnošću zadržavanja radnog mesta", rekla je Amidžić za naš sajt.
Nagrađivanje zavisi i od godina
Nebojša Janićijević smatra da je ponekad bolje čak i ne otpuštati ljude, "a da svi imaju 25 odsto manje plate, ali redovne i sigurne svakog meseca". "Zašto inače radnik radi sedam godina u firmi koja ne isplaćuje plate uopšte, zašto ne ode i počne nešto sam?"
Ukoliko je i promorana da smanji broj zaposlenih, kompanija to može da uradi na kreativan način.
"Dosta firmi u kojima su radili vozači kamiona im je te kamione dalo u lizing i rekli su im 'vi ste sad na tržištu'. Znate kako se onda menja ponašanje ljudi, onaj vozač koga si juče morao da vučeš za rukav jer se krio po ćoškovima da ne bi negde vozio, sada juri šefa da ga pita - jel imaš neku turu za mene?", kaže naš sagovornik.
Tridesetčetvorogodišnji Nenad iz Beograda radi već tri godine kao vozač za jednu mlekaru, i dve godine je proglašavan za radnika godine.
"Pred svaku Novu godinu se održava zajednička večera, na kojoj direktor iznosi rezultate iz prethodne godine i planove za sledeću. Tada se javno pohvali jedan broj zaposlenih koji dobiju i novčanu nagradu, ali su bonusi generalno veoma retki", rekao je Nenad za Internet portal RTS-a.
Zbog priznanja je, kako kaže, osetio određenu satisfakciju, ali i sigurnost, posebno u vreme krize, kada u preduzeću dolazi do pada poslovnih rezultata, pa se ne plaši za svoj posao.
Ipak, najjači motiv da radi bi mu ipak bio novčani bonus ili veća plata, jer kako je objasnio "javna pohvala prija, ali sa većom platom bi dobila na težini".
Istraživanja pokazuju, navodi profesor Nebojša Janićijević da je čovek zadovoljniji poslom kad je mlad, ali da mu je tada mnogo važno materijalno nagrađivanje, jer osniva porodicu i ima velike potrebe.
"Već kasnije, do 45. godine je najproduktivniji i treba mu pružiti mogućnost za razvoj i učenje, ali posle 45. čovek gubi motivaciju za uspehom i napredovanjem, pa i razvojem, a finansijski se već situirao, tako da socijalne potrebe tada naročito dolaze do izražaja", objašnjava Janićijević.
Ručak sa direktorom kao motivacija
Milica Amidžić rekla je da u "Telekomu" pokušavaju da zaposlenima pruže više od novčane stimulacije.
"Postoje razni oblici brige o zaposlenima koji se ogledaju u socijalnoj zaštiti, upućivanju zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama na rehabilitaciju, u preventivnim sistematskim lekarskim pregledima, organizovanju rekreacije zaposlenih", objašnjava Amidžić.
Osim toga, navodi naša sagovornica, "preduzeće svim zaposlenima i članovima njihovih porodica pristupa sa velikom pažnjom, posebno kada im je potrebna pomoć u prevazilaženju eventualnih životnih kriza".
"Iskustvo je pokazalo da to kasnije dovodi do unapređenja efektivnosti na radnom mestu", kaže Amidžić.
Ponekad čak i simbolički gestovi mogu radnike da motivišu da bolje rade, navodi Nebojša Janićijević.
"U Tarketu u Bačkoj Palanci, gde sam radio kao konsultant, su ponudili radnicima da će, ako u pogonu za tri meseca bude napravljeno 15 inovacija, svi zaposleni dobiti pet odsto kvartalne plate, a autora najbolje inovacije direktorka vodi na ručak", kaže Nebojša Janićijević.
"To je čista simbolika, ali to radnicima mnogo znači".
"Od samoupravljanja do novog ekstrema"
Udžbenici koji se bave motivacijom navode da je dobar stimulans i to što neko radnika pita za mišljenje o nekom segmentu posla koji bi mogao da se popravi.
Međutim, kako navodi Nebojša Janićijević, većina naših poslodavaca radnike ne samo da ništa ne pita, nego se "radnici stalno žale u anketama da nisu dobro informisani, a svako se bolje oseća ako ga neko nešto pita za mišljenje".
Drugo, kaže Janićijević, "ako treba da radite neke promene, oni koji od početka učestvuju u njima, koji su upoznati, koje su pitali kako treba i šta treba, oni će da prihvate te promene".
Oni drugi, "koji ni u čemu nisu učestvovali i nisu bili informisani, će da pružaju otpor, čak i da je to bolje za njih", objašnjava Janićijević, ali navodi da ponekad kao nacija "idemo od ekstrema do ekstrema".
"Bili smo u ekstremu samoupravljanja, kada se to promenilo otišli smo u sasvim drugi ekstrem. Od zborovanja i radničkih saveta došli smo do situacija da se sindikati posmatraju kao krvni neprijatelji", ocenjuje Janićijević.
Naš sagovornik ističe da su sindikati u evropskim kompanijama, za razliku od američkih, uvek imali, i danas imaju vrlo važnu ulogu, i da se poslodavcima isplati da imaju jak sindikat i da sa njima sarađuju.
"Mi nismo u Americi, mi nismo njihova tradicija i kultura, mi smo evropska tradicija i poslodavci bi morali da jačaju sindikate, njima je u interesu da bude jači sindikat. Poslodavcima kad to kažete oni zamišljaju da će to da bude kao u vreme samoupravljanja, pa će doći čistačica da kaže "ima da se kupi ta mašina", slikovito objašnjava Janićijević.
