Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Seljaci smršali od izvoznih subvencija

Iz fonda za podsticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda do sada korist imale velike trgovinske kuće i proizvođači, a ne porodična gazdinstva, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede

Žaoka „žute ose” otupljena je posle odluke Ministarstva poljoprivrede da vlasnicima firme koja proizvodi najpoznatiju srpsku šljivovicu ove godine ne odobri ni dinar iz fonda za podsticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ispovedivši svoje izvozne probleme „Politici”, vlasnik porodične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << firme „Flores” je rekao da ne može da shvati da se sada neko poigrava njima, i to u trenutku kada je „država jasno i glasno rekla da agrar i izvoz poljoprivrednih proizvoda treba da budu okosnica celokupnog privrednog razvoja zemlje”.

Zaista, od kada su kreatori ekonomske politike ponovo ubacili izvoz i poljoprivredu u fokus strategije razvoja, svaka izvoznička suza, a naročito kada je izazove država, izaziva posebnu pažnju. Em je firma „Flores” porodična, em pravi šljivovicu a, još uz to, kvasi grla u SAD, EU i Australiji.Kad, ne lezi vraže, administracija neće da pomogne.

Priča je, međutim, daleko šira od činjenice da je „žuta osa” zakinuta za subvencije. Izgleda da su se od fonda za podsticaj izvoza najmanje ugojili seljaci. Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede, objašnjava da sudo sada subvencije za izvoz dobijala lica koja ostvaruju izvoz.

– To uglavnom nisu seljaci, već trgovinske kuće ili prerađivači – kaže Milovanović, precizirajući da se od ove godine subvencije za izvoz usmeravaju ka porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Prema njegovim rečima,seljacima je pomoć mnogo više potrebna nego nekoj velikoj trgovinskoj izvoznoj firmi.

– Praksa je pokazala da u velikoj meri te subvencije nisu ni dolazile do proizvođača.Zato je državna pomoć danas potrebnija onima koji su na granici da postanu ekonomski održivi, a ne kompanijama koje izvoze širom sveta – tvrdi Milovanović.

On ukazuje na još jedan aspekt subvencionisanja izvoza poljoprivrednih proizvoda, a to je da je državna pomoć u nastupu na stranim tržišna nedozvoljena rabota sa stanovišta Svetske trgovinske organizacije (STO). Srbija je, naime, u dosadašnjim pregovorima o članstvu preuzela obavezu da ovu meru ukine pre nego što postane član ove međunarodne organizacije.

Međutim, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da bi Vlada trebalo da zastupa drugačije stanovište prema sve strožim kriterijumima Svetske trgovinske organizacije. Dok u Ministarstvu poljoprivrede smatraju da su podsticaji za izvoznike, koji se sprovode od 2004. godine, znatno pomogli da se mnoge kompanije učvrste na svetskom tržištu, poput proizvođača „žute ose”, Prostran predlaže da Srbija, do momenta ulaska u STO, zadrži i poveća taj vid podsticaja, kako bi srpski proizvođači hrane povećali konkurentnost na inostranom tržištu.

– S obzirom na to da je ulazak u STO i dalje neizvestan, mislim da treba pojačati obim podsticaja izvoza – kaže on, podsećajući da je ta stavka u budžetu iz godine u godinu rapidno opadala.

Naime, ove godine je za tu namenu izdvojeno 300 miliona dinara, dok je prošle godine ta suma bila dvostruko veća i iznosila je 600 miliona. Pre dve godine, država je pomagala izvoznike poljoprivrednih proizvoda sa 900 miliona dinara, dok su 2008. godine planirana sredstva u budžetu iznosila čak 1,2 milijarde dinara.

Sada je čitav sistem subvencija izvoza poljoprivrede pod pritiskom STO sveden na minimum, mada je i drugi faktor, koji postaje klasika srpske ekonomije, uticao na manji podsticaj izvoza. A to je da nema para u budžetu.

Prostran takođe podseća da za izvoz u zemlje Cefta Srbija nema pravo da subvencijama jača plasman poljoprivrednih proizvoda, ali da na tu kartu može da igra kada izvozi u EU, Rusiju ili na druga tržišta.

Ipak, i Milovanović i Prostran se slažu da država kroz druge, zaobilazne oblike subvencije može jačati izvoz hrane. Primer za to je Hrvatska, čiji je agrarni budžet tri puta veći od srpskog. Hrvatska za pomoć seljaku izdvaja oko 600 miliona evra, dok je našsve neuhranjeniji i spušta se na kotu od 200 miliona. Pri tom, Hrvatska ima tri puta manju poljoprivredu od Srbije.

Aleksandar Apostolovski

-----------------------------------------------------------

Koristili subvencije pet godina

Iz Ministarstva poljoprivrede su saopštili da je preduzeće „Flores” koristilo sredstva ovog ministarstva namenjena subvencionisanju izvoza od 2005. godine, kada im je dodeljeno 647.233 dinara. Naredne godine, dodeljeno im je 1.234.561,98 din., dok su 2007. godine dobili 633.885,34 dinara. U 2008. godini „žutoj osi” je dodeljeno 464.219.23 dinara, sledeće 2009. godine 798.526,52, a prošle godine ukupno 341.984,21 dinar.

-----------------------------------------------------------

Odbijeno, pa odobreno

Sličnu ispovest, poput vlasnika „žute ose”, prošle nedelje je u našem listu imao vlasnik porodične fabrike iz Obrenovca, koja 100 odsto svoje proizvodnje, sofisticirane metalske proizvode, izvozi u EU. Oni su aplicirali za bespovratnu pomoć od 130.000 dinara kod Nacionalne agencije za regionalni razvoj, ali su odbijeni. Istine radi, nakon žalbe koju su priložili, sredstva su im posle nekoliko meseci odobrena, ali vlasnik kompanije je zbog nemogućih rokova  za realizaciju posla, kao i lošeg iskustva, odbio da ta sredstva pokupi. Taj vlasnik ne želi da mu se ponovo pominje ime i naziv njegove kompanije, jer ne želi da se kači sa državom. Do zaključenja ovog izdanja našeg lista, u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj nisu komentarisali razloge zbog čega su obrenovački izvoznici najpre odbijeni, a potom su prošli test dodele bespovratne pomoći.

objavljeno: 19.06.2011

Nastavak na Politika...