Izvor: Kurir, 02.Dec.2011, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠOŠKIĆ: EVRO MENJATI SAMO U DINARE
KRAGUJEVAC - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je da građani nemaju razloga da menjaju evro u druge valute, osim ako je ta druga valuta dinar.
"Za tu vrstu konverzija evra u dinar uvek treba imati razumevanja i podrške", kazao je Šoškić u Kragujevcu nakon razgovora sa privrednicima.
Guverner NBS je apelovao na građane >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da budu obazrivi kada donose odluku o konverziji u švajcarski franak jer, ne samo da ima nižu kamatnu stopu nego ta valuta ima i ograničenu moć rasta vrednosti. "Trebalo bi da budemo svesni da je štednja građana u Srbiji sigurna ne samo zbog toga što imamo osiguranje depozita koje je na evropskom nivou nego imamo i drugu meru, a to je obavezna rezerva", istakao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, obavezna rezerva dodatno garantuje štednju građana, tako da od svakog štednog uloga u domaćim bankama od 25 od 30 odsto odlazi u NBS na najsigurnije plasmane. "Drugim rečima štediše u bankarskom sistemu Srbije su sigurnije nego u nekim drugim zemljama", kazao je guverner.
On je ocenio da konverzija štednje iz evra u valutu koja nije dinar ne može doneti boljitak bilo kom štediši jer je najmanje razumno povlačiti novac sa štednje i držati ga kući jer nema prinosa, a i za prelazak iz jedne u drugu valutu obično se plaća provizija.
Šoškić je kazao i da je inflacija u Srbiji u silaznoj putanji dodajući da je u trećem kvartalu ove godine zabeležana deflacija od 0,4 odsto. Procene su da će inflacija u granice inflacionog cilja doći u prvom tromesečju 2012. godine i time se otvara prostor da se smanji referentna kamatna stopa, kazao je guverner. Ciljana inflacija NBS na kraju prvog kvartala 2012. godine trebalo bi da bude od 2,9 do 5,9 odsto.
On je objasnio da je referentna kamatna stopa bazična kamata koja omogućava snižavanje svih kamatnih stopa na kredite građanima i privredi, a posebno na pozajmice u domaćoj valuti.
Šoškić je istakao da je godišnje stopa inflacije smanjena za pet procentnih poena odnosno sa 14,7 odsto u aprilu na 8,7 odsto u oktobru.
Takva tendencija će se nastaviti i u narednom periodu pre svega zbog oslabljenih troškovnih pritisaka na rast cena hrane, niske agregatne tražnje i usporenog rasta regulisanih cena, a procesu smanjenja inflacije doprineće i nastavak pada inflacionih očekivanja, ocenio je guverner.
Kako je istakao Šoškić, ključni rizici za ostvarenje projektovane inflacije su izazovi iz međunarodnog okruženja i potencijalna ekspanzivnost fiskalne politike.
