Izvor: RTS, 13.Sep.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOS marketi za siromašne
Zbog niskih primanja građana, muku muče i trgovci. Otvaranje "SOS prodavnica" je jedan od načina na koji trgovci žele da privole mušterije da baš kod njih kupuju, makar zbog cena nižih za samo dinar ili dva. Ugroženim građanima i ta razlika znači.
Više od pola miliona ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva. To znači da žive sa 8.000 dinara mesečno. Pola miliona je i siromašnih, a to, opet, znači da zarađuju malo više od 8.000 dinara.
Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << takvog materijalnog stanja građana, trgovci se suočavaju sa padom prodaje, pa pronalaze nove načine da proizvode učine dostupnijim. Tržištu su ponuđeni novi koncepti prodaje, takozvane "SOS prodavnice" i diskonti.
Otvaranje "SOS prodavnica" poklapa se sa dolaskom ekonomske krize. Najpre zamišljene kao pomoć najsiromašnijima, kasnije postaju dostupne svima. Socijalno najugroženiji bili su spremni da satima čekaju na njihovo otvaranje, kako bi došli do jeftinijih proizvoda.
Anketirani građani ističu da im svaki ušteđeni dinar znači.
Na početku, veliki proizvođači nisu želeli u tim prodavnicama da prodaju svoje proizvode. Ubrzo, situacija se promenila.
"Koncepcija našeg prodajnog lanca jesu niske i pristupačne cene, mala marža, pristup manje poznatim proizvođačima i ako se uzme neki procenat, 98 odsto je roba domaćih proizvođača", izjavila je Milena Radulović iz "SOS marketa".
Odgovor konkurencije bio je otvaranje takozvanih "hard" diskonta. To su prodavnice u koje se ne ulaže previše. Roba je na paletama, u kutijama, žičanim korpama.
"Osnovna odlika ovog koncepta je ograničen asortiman proizvoda u kojima dominiraju proizvodi privatne robne marke koji su dosta jeftiniji u odnosu na brendirane proizvode. Samim tim, manje se ulaže na opremanje objekata i u marketing, što sve rezultira nižim cenama na policama", objasnila je Vesna Žabić iz "Delta Maksi grupe".
Više od pola miliona ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva. To je, na primer, populacija jednaka broju stanovnika Kragujevca, Subotice, Užica i Kraljeva zajedno. Oni mesečno raspolažu sa nešto više od osam hiljada dinara.
Sociolog Milan Nikolić, kao rešenje, navodi potrebu države da radi na većoj zaposlenosti svojih stanovnika i da razmišlja o svojoj ekonomskoj politici.
"Drugo, mora da ide na suzbijanje trgovačkih, proizvodnih monopola ili takozvanih praktičnih monopola, koji su negde u lokalu i veći od 60 ili 70 odsto. Treće, mora da ide na suzbijanje visokih trgovačkih marži", dodao je Nikolić.
Postojale su i ideje da se otvore prodavnice obuće i odeće za socijalno najugroženije. Za sada - ništa od toga.
