Izvor: Politika, 09.Jan.2012, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prozvani” nek dokažu da su platili porez
Oni, koji tvrde da nemaju dug, neka dođu u filijalu, poručio je juče doktor Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave
Radomir Živanić, vlasnik kompanije „Verano”, tvrdi da njegova firma nijedan dinar ne duguje državi za porez. Na spisku se našao, kako je rekao, greškom. Prilikom kupovine Robnih kuća „Beograd”, navodno, propustom poreznika, obračunat mu je porez na prenos apsolutnih prava. „Tada sam kupio firmu, a ne nekretnine”, objasnio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Živanić.
On nije jedini koji je ovih dana negodovao da mu na listi 100 najvećih dužnika nije mesto. Poreski obveznici, koji tvrde da nemaju neplaćena potraživanja, treba uz dokaz da se jave filijali Poreske uprave i potvrde da su izmirili svoje obaveze prema državi, poručio im je juče doktor Dragutin Radosavljević, direktor te uprave. On je pozvao sve one koji su se u protekla dva dana iznenadili što su im se imena našla na spisku dužnika da poreznicima dostave dokaz da greše, da bi ih skinuti sa liste. Onima za koje se utvrdi da su izmirili dugovanja – Poreska uprava će se izviniti, obećao je Radosavljević.
Podsećaju da na osnovu analitičke kartice u svakom trenutku može da se dokaže koliko je puta kome od dužnika poslato obaveštenje da dug treba da izmiri. Upitani, zašto nisu bili agilniji nego su samo obaveštenjima komunicirali sa dužnicima, pogotovo ako se zna da su pojedini dugovi stari pet, šest pa i 10 godina poreznici tvrde da nisu sedeli skrštenih ruku. Obaveštenja su uredno slata, dužnici su znali za svoje obaveze, kao i da im kamata na osnovni dug godišnje raste 23,5 odsto. Kao dokaz da su poreski obveznici bili informisani o svojim dugovima svedoče i neuobičajeno velike uplate i gužve u filijalama uoči Nove godine, ali i ovih dana.
Po Zakonu o izvršnom postupku smatra se da je svima onima koji su se našli na spisku, a nisu došli u Poresku upravu da izmire dug – uručen poziv. Ukoliko je nečiji dug star pet godina, on nije sam po sebi zastareo, kako većina dužnika misli, pojašnjava naš sagovornik. Ti dužnici su obavezni da dođu u Poresku upravu i potpišu potvrdu o otpisu duga. U Poreskoj upravi priznaju da ne peru ruke, da su bili neažurni i kažu da će se u svakoj od filijala proveravati zašto se nije išlo na zaplenu imovine, odnosno prinudnu naplatu, bar kod onih dužnika koji imaju desetine miliona duga.
Đerđ Pap, bivši direktor Poreske uprave i stručnjak za ovu problematiku, kaže da je siguran da su poreznici u međuvremenu slali obaveštenja, ali i da je pitanje da li se išlo i dalje od toga, odnosno na prinudnu naplatu koja je vrlo nepopularna. Upitan, šta se dešava u slučaju kada neko ko mnogo duguje nema pokretnu i nepokretnu imovinu, Pap kaže da se ide na naplatu dužnikovog dužnika što je, opet, začarani krug i pitanje je da li će se i od njega naplatiti. Dodaje i to da je prinudnu naplatu moguće obaviti u roku od mesec dana od momenta kada se utvrdi da obveznik duguje.
– Dakle, četiri, pet ili deset godina dug je period da se to ne učini, pa treba utvrditi i zašto je to tako. Obaveštenja koja je Poreska uprava slala dužnicima nemaju karakter prinudne naplate – kaže naš sagovornik.
Na konstataciju da su se dužnici oglušavali o pozive ne bi li im dug zastareo Pap kaže da verovatno ima i toga, ali da dug zastareva posle deset godina i to samo za poreze, ali ne i za doprinose. Nije isključeno, naglašava on, da su se pojedini veliki dužnici oglušivali, jer su imali zaleđinu. Političku ili državnu, svejedno.
Ima imena sa spiska dužnika koji su bili sponzori košarkaških klubova i reprezentacije dajući pet, šest ili 10 puta više novca nego što su dugovali. Na pitanje, ko je onda plaćao reprezentacije i sponzorstva, upućeni kažu država, a ne vlasnik, preduzetnik. Upitan šta je epilog cele priče za one za koje se utvrdi da duguju i da su o tome bili uredno obavešteni, Pap kaže – prinudna naplata. On veruje da je jedan od razloga zašto se nije intenziviralo sa prinudnom naplatom, manjak ljudi, odnosno inspektora u Poreskoj upravi. Praksa je da kada dug ne može da se naplati da se prvo ide na blokadu računa, a poslednja faza je prinudna naplata. Ovi porezi pune čak 80 odsto budžeta i zato je njihova efikasnija naplata veoma važna, ističu stručnjaci.
J. Petrović – A. Telesković
objavljeno: 10.01.2012.
Pogledaj vesti o: Dinar, Nekretnine
