Izvor: RTS, 10.Jan.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (10. 01. 2009.)
Politika: Privreda traži stabilan dinar i da se država zaduži; Blic: Srbija da se ugleda na Poljsku; Novosti: Gaza u plamenu; Pres: Doktor me je ucenio životom sina!
Dnevne novine danas pišu o sastanku državnka, privrednka i bankara, zemlji „na koju bi Srbija trebalo da se ugleda", ratu u Gazi, ispovesti oca od koga je doktor Eugen Slavik tražio novac za operaciju raka na plućima jedanaestogodišnjeg deteta, ...
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Privreda traži stabilan dinar i da se država zaduži
Vlasnici i menadžeri kompanija traže od države da najdalje do sredine februara obezbedi pare za privredu tako što će se zadužiti kod Međunarodnog monetarnog fonda i da odmah osigura stabilan kurs dinara, kao i da ne dozvole dalje velike oscilacije nacionalne valute.
Desetak poslovnih ljudi i direktora banaka zatražilo je na zatvorenom sastanku sa predsednikom države Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, guvernerom Radovanom Jelašićem, potpredsednicima vlade Mlađanom Dinkićem i Božidarom Đelićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović da se uspostavi čvrst i siguran kanal između banaka i privrede i da država ako treba uzme zajam od Međunarodnog monetarnog fonda i taj novac „upumpa" u privredu kako bi proizvodnja mogla nesmetano da radi.
Od države se traži, kako saznaje „Politika", da pronađe mere kojima bi podsticala potrošnju, jer trenutno ima banaka koje bi i odobravale kredite privredi, ali firme strahuju da uzimaju bankarske zajmove, jer robu koju proizvedu nemaju kome da prodaju. Poslovni ljudi traže od države da ne sedi skrštenih ruku i gleda kako firme propadaju. Tražiće se i rešenje za to da se podstakne potrošnja tako što će stanovništvo nastaviti da kupuje robu, ali da se time ne podstakne inflacija. Jedan od poslovnih ljudi izneo je predlog da bi država kao stimulativne mogla da odobrava privredi kredite po kamatnoj stopi od eulibor plus tri odsto.
Na te predloge reagovao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić koji je predložio da se odluka ne donosi na brzinu, već da se sačeka sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda.
Jedan od vodećih srpskih bankara predložio je na sastanku da država stimuliše stambene kredite, ali samo za novoizgrađene stanove kako bi podstakla rast aktivnosti u stanogradnji.
Inače, sastanak je održan tek pošto je bio završen javni deo sa izlaganjima učesnika i pošto je predsednik Srbije Boris Tadić održao konferenciju za novinare.
Srbija da se ugleda na Poljsku
Pratim situaciju na Balkanu i mislim da primer Poljske može bolje od svih drugih da pomogne balkanskim zemljama, pa i Srbiji, u vezi sa njihovom integracijom u EU. Zahvaljujući članstvu u Uniji i njenim sredstvima, Poljska ima priliku da ostvari veliki civilizacijski napredak i to praktično u svim oblastima - od nauke, preko saobraćajne infrastrukture do očuvanja životne sredine. Ipak, od svake države posebno zavisi kako ćemo iskoristiti mogućnosti, koje smo dobili ulaskom u EU - kaže u intervjuu za „Blic" Leh Valensa, bivši predsednik Poljske i dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je pre mesec dana u Gdanjsku u prisustvu visokih svetskih zvaničnika proslavio 25 godina od dobijanja tog priznanja.
On navodi da je za većinu Poljaka integracija u zapadne strukture bila „nešto što se podrazumeva", a tragična iskustva koja su doživeli tokom Drugog svetskog rata i vladavine komunizma, ukazivala su na pravac kojim Poljska treba da ide.
Valensa smatra da je odbijanje predsednika Poljske Leha Kačinjskog da stavi potpis na Lisabonski sporazum greška, jer je poljski parlament je prihvatio Lisabonski sporazum.
„Čudi me takvo ponašanje predsednika Kačinjskog jer je on sam pregovarao o tom sporazumu i spoznao njegova dostignuća. Svoju viziju Evrope izneo sam još 80-ih godina prošlog veka, kada sam bio na čelu „Solidarnosti". Tada sam se zalagao za Evropu bez granica i podela. Lisabonski sporazum nije idealni dokument, ali je u ovim uslovima jedini mogući jer je Evropi potrebna jasna regulativa i dobre polazne tačke. Oslonimo se na njih, a kasnije ćemo ih dopuniti i ono što je loše popraviti."
Gaza u plamenu
Izraelski premijer Ehud Olmert, kao i bezbednosni kabinet koji se u petak hitno sastao, odbacili su rezoluciju Saveta bezbednosti (SB) Ujedinjenih nacija, kojom se poziva na hitan prekid vatre u pojasu Gaze, ocenjujući je - neizvodljivom. i predstavnik Hamasa Osama Hamdan izjavio je u petak da "rezolucija UN ni na koji način ne obavezuje njegovu organizaciju", dodajući da je ona "odraz neuspeha Izraela na terenu". Istovremeno, predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas podržao je rezoluciju, naglašavajući da ona "predstavlja važan korak, ali da sada mora i da se sprovede u delo".
Olmertov kabinet je odlučio da nastavi ofanzivu, a izraelski premijer pojasnio da "Izrael nikada nije pristao da spoljni faktor odlučuje o njegovom pravu da brani svoje građane". On je odluku vlade potkrepio rečima da "jučerašnje ispaljivanje raketa iz pojasa Gaze na Izrael pokazuje da ubilačke palestinske organizacije neće poštovati odluke UN".
Izraelske snage nesmanjenom žestinom nastavile su akcije, posebno u predgrađima grada Gaze, a napadnuto je najmanje 30 ciljeva. Ekstremisti Hamasa uzvratili su, i na jug Izraela iz pojasa Gaze ispaljeno je u petak najmanje 14 projektila, o čijem "učinku" Tel Aviv ćuti.
Savet bezbednosti (SB) UN usvojio je prethodno Rezoluciju 1860 koja poziva na "hitno i trajno obustavljanje vatre" u pojasu Gaze, radi sprečavanja humanitarne katastrofe, ali bez određivanja roka kada bi neprijateljstva trebalo da prestanu. SAD su bile uzdržane prilikom glasanja.
Londonski dnevnik "Gardijan", pozivajući se na izvore bliske novoizabranom predsedniku SAD Baraku Obami, objavio je u petak da je "njegova administracija spremna da napusti dosadašnju američku politiku izolacije Hamasa i uspostavi sa njim kontakte". Organizaciju je Stejt department označio kao terorističku, a Kongres je 2006. godine usvojio zakon kojim joj se zabranjuje svaka finansijska pomoć.
U petak se oglasio i libijski vođa Moamer el Gadafi i pozvao lidere arapskih zemalja da "dozvole svojim građanima da odu u pojas Gaze kao dobrovoljci i bore se, rame uz rame, sa Palestincima".
Doktor me je ucenio životom sina!
Žarko Milošević (31), koji je prijavio policiji doktora Eugena Slavika zbog mita, u ispovesti za Pres kaže da ga je doktor ucenjivao životom njegovog bolesnog sina Dejana (11)! Žarko kaže da mu je Slavik rekao da mora što pre da donese 300 evra za operaciju tumora i upozorio ga da vodi računa šta radi jer je život dečaka u njegovim rukama!
Dan posle hapšenja doktora Eugena Slavika na Institutu za neurohirurgiju u Kliničkom centru, novinari Pressa posetili su Žarka Miloševića u njegovoj kući u Velikom mokrom lugu. Milošević je rekao da je zabrinut za bezbednost svoje porodice i da se plaši osvete lekara.
- Nisam spavao celu noć! Mislio sam na sina Dejana, koji je sa majkom u bolnici. Strahujem kako će se lekari ponašati prema njemu. Plašim se za bezbednost svoje dece. Iako me svi hrabre i čestitaju što sam prijavio nesavesnog doktora policiji, i dalje sam u velikom strahu od osvete! Taj doktor mi je duboko usadio strah - kaže Žarko Milošević, i dodaje:
- Kada je 2000. godine Slavik prvi put operisao Dejanu tumor na mozgu nije mi tražio novac. Posle operacije sam ga častio. Zahvalio se i rekao:" Niste trebali." Kada je pre tri godine Dejanu ponovo bilo loše, rekao mi je da moram da platim: „Operacija tumora na mozgu košta 1.500 evra!" Kada sam mu odgovorio da nemam taj novac i da radim u „Gradskoj čistoći" i izdržavam petoro dece, hladnokrvno je odgovorio:" Pozajmi! Kada ljudi čuju da ti treba za dete, svi će ti dati." Dao sam mu 750 evra, a Dejan nije ni operisan. Taj novac sam pozajmio od firme i vratio sam u deset rata.
Milošević je objasnio da je sa dr Slavikom svaki put kada bi krenula priča o novcu bio sam u kancelariji i da je doktor čak gledao da li je neko ispred vrata i sluša.
- Ako bi moja supruga Sanja bila sa mnom, zamolio bi je da izađe iz kancelarije i tek onda bi mi tražio novac. Početkom decembra Dejanu je ponovo bilo loše. Urađeni su mu magnetna rezonanca i svi drugi pregledi. Rekli su mi da je potrebna operacija jer se tumor proširio u grudni koš. Dobio sam uput i Dejana sam odveo kod doktora Slavika. Nije imao milosti za moje muke! Ponovo mi je tražio novac, a kada sam mu rekao da sam već platio, rekao je da sada operacija košta 300 evra, ali je dodao da moram ipak da mu dam još 200 „za njegove" - priča kroz suze Žarko.
Lekar je savetovao Miloševića da može da podigne kredit i plati, ali kada mu je Žarko objasnio da je do guše u kreditima i dugovima, samo mu je rekao:" Snađi se! Tumor se brzo širi, detetu je potrebna hitna operacija. Vodi računa šta radiš, nemoj ni da pomisliš da me prijaviš jer može svašta da se desi. Život dečaka je u mojim rukama!"
- Ponovo sam pokušao da pozajmim u firmi, ali su mi rekli da donesem fakturu i da će oni uplatiti novac na račun. Koji račun, kada moram da mu dam na ruke. Plakao sam. Nisam znao šta ću. Uzeo sam konopac da se obesim. Žena je videla kada sam uzeo konopac i merdevine kako bih se popeo na tavan. Pitala me je šta to radim. Pokušao sam da je slažem, ali je odmah znala da sam nameravao da se ubijem. Onda sam prelomio i otišao u policiju.
Žarko je dva puta ozvučen otišao kod doktora i na kraju mu je predao obeležene evre.
- Kada su ga hapsili, srce mi je tuklo kao ludo. Ko zna šta taj doktor sve može da uradi. I dalje mi odzvanjaju njegove reči: „Vodi računa šta radiš! Život dečaka je u mojim rukama" - kaže Milošević.
