Izvor: Radio 021, 16.Nov.2015, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Precenjen dinar gura Srbiju u ambis
Srbija je u ogromnim ekonomskim problemima i preti joj sunovrat u ambis, kada bi tri četvrtine stanovništva iz sadašnjeg siromaštva spalo na afričku bedu.
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Nikola Pavičić je kao glavne uzroke promašaja dosadašnje ekonomske politike naznačio visoke bankarske kamate, precenjen kurs dinara, te velika poreska i parafisklana opterećenja privrede, koja ne ostavljaju preduzećima novac za dalje investicije, poboljšanje kvaliteta proizvoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i uvećanje zaposlenosti.
Zanimljivo je da je unazad 15 godina, nakon krupnih promena i očekivanja da se krene u razvoj, promenjeno čak šest vlada, ali da su sve vodile, manje- više, istu ekonmsku politiku, čija je glavna odlika dominacija finansijskog sektora nad proizvodnjom, tačnije nad celim društvom. Poznati privrednik, do odlaska u penziju tri i po decenije direktor "Sintelona", podseća da je zanemarena poljoprivredna i industrijska proizvodnja, te da smo trošili za četvrtinu više nego što je ostvareni BDP dopuštao. Kada se doda da malo izvozimo, a mnogo uvozimo, ne čudi što smo dogurali do 25 milijardi evra spoljnjeg duga, pri čemu je novac od privatizacije većim delom budžetski proćerdan, a ono malo investicija su često bile pogrešne.
Nov preduzetnički sloj ne investira u nove tehnologije i fabrike koje zapošljavaju, izvoze i prave profit, već u supermarkete, nekretnine i državne hartije od vrednosti, gde se mnogo brže i bez rizika, zarađuje. Ali, iz ovih aktivnosti nema deviznog prihoda.
Pavičić, međutim, ukazuje da smo mala zemlja i malo tržište koje ne može biti pokretač razvoja. Ako želimo visoke stope rasta, moramo izaći na inostrana tržišta i mnogo više izvoziti. Mali izvoz vodi nas u situaciju da nam je i uvoz onoga bez čega se ne može prevelika obaveza, pa se stalno zadužujemo. Kako nam dug raste, za nove pozajmice plaćamo sve više kamate i opet nanovo. Spirala sve bržeg zaduživanja vodi nas u dužničko ropstvo.
Izlaz je upravo u povećanju izvoza i u relativno kratkom vremenu izvozni deficit pretvoriti u suficit, slično kao što su pre dvadesetak godina uspele Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska... Potrebno nam je da sadašnji izvoz od 14,5 uvećamo na 30 milijardi dolara godišnje. Nije preambiciozno, Češka ima 10 miliona stanovnika i izvoz vredan 160 miliona dolara.
Poenta je da je Srbiji potrebna, naglašava ugledni privrednik, nova ekonomska politika, takva koja podržava izvoz. Osnovno je da kurs dinara bude realan, što znači da nam je potrebna i nova monetarna politika, odnosno devalvacija dinara kako bismo bili konkutrentni u izvozu. Računica pokazuje da je trenutno dinar precenjen bar 50 odsto!
Ukinuti valutnu klauzulu
No, da bi se mogao uvesti realan kurs, neopohodno je zabraniti takozvanu valutnu klauzulu, odnosno vezivanje dinarskih kredita za stranu valutu, najčešće evro. Čak 97 odsto svih kredita u Srbiji je uz valutnu klauzulu, pa bi devalvacija značila uvećanje tereta za korisnike kredita. Ovaj problem bi se, prema Pavičiću, prevazišao tako što bi država monetarni suverenitet potvrdila upravo ne priznavanjem ove klauzule, odnosno ostala bi važeća dinarska varijanta kredita, po kursu aktuelnom u momentu sklapanja kreditnog ugovora. Precenjen dinar podstiče uvoz, što je dodatan problem za siromašnu državu.
Kao treći problem, privrednici su apostrofirali velike poreze države i namete lokalnih vlasti, pa se predlaže zakonsko ograničenje visine nameta, dok bi se porezi počeli ozbiljnije umanjivati kada rast države dostigne pet odsto.
Koliko su građani Srbije spali "sa konja na magarca" pokazuje računica - da bi se standard od pre 25 godina dostigao neophodno je da u narednih deset sezona godišnji rast BDP bude bar devet odsto! Zemlje centralne Evrope i takozvani "azijski tigrovi" pokazuju da je snažno ubrzan razvoj moguć. Tome u prilog ide i podatak da se nekadašnja Jugoslavija u periodu od 1965. do 1990. godine razvijala po sezonskoj stopi od 7,8 odsto, a broj uposlenih u industrijskoj proizvodnji je sa 410.000 uvećan na 1.032.000 radnika.
Kao grane u koje valja ulagati, privrednici su posebno apostrofirali prehrambeni kompleks, farmaciju, IT sektor i turizam. (Živan Lazić)
