Izvor: RTS, 08.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povoljniji krediti za domaću robu
Svaki dinar potrošen za kupovinu domaćeg proizvoda ojačava srpsku ekonomiju. Vladine mere stimulišu proizvođače da budu efikasniji, a njihovi proizvodi kvalitetniji i dostupniji. Te mere ne obuhvataju neefikasna preduzeća, već samo ona koja su sposobna da se izbore sa konkurencijom.
Među prvima u Evropi, Vlada Srbije donela je mere za lakše prevazilaženje posledica svetske krize. Za njihovu primenu izdvojene su 122 milijarde dinara.
Privrednici i stručna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnost ocenjuju da je deo paketa od 40 milijardi dinara za podršku likvidnosti najkorisniji domaćim preduzećima - pomoću dotiranih kredita, uz manje kamate, nastavljaju proizvodnju i, nižim cenama, čuvaju standard građana.
Svaki dinar potrošen za kupovinu domaćeg proizvoda, smatraju stručnjaci, ojačava srpsku ekonomiju. Vladine mere stimulišu proizvođače da budu efikasniji, a njihovi proizvodi kvalitetniji i dostupniji.
Kupci se opredeljuju za neki proizvod pre svega na osnovu kvaliteta. Kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, kupci se najčešće opredeljuju za domaće proizvode.
Šabački koncern "Farmakom MB" zapošljava dve i po hiljade radnika. Bavi se različitim delatnostima, od poljoprivrede i proizvodnje hrane, do hemijske i metaloprerađivačke industrije.
Od mleka do akumulatora. Ove godine, namerava da otvori rudnike Lece i Suva Ruda u Raškoj i zaposli još 500 ljudi. Za to je potreban novac, pa će konkurisati za subvencionisane kredite.
Podsticaj likvidnosti
"Mi smo rekli moramo da štedimo i moramo da investiramo dalje. Štedećemo na svemu, samo nećemo na radnicima. Mere Vlade su izvanredna stvar. Doći ćemo do jeftinijih para. Naši proizvodi na tržištu će biti konkurentniji", izjavio je vlasnik koncerna "Farmakom MB" Miroslav Bogićević.
Subvencionisani krediti za podsticaj likvidnosti, sa kamatom od pet i po odsto, mnogima će pomoći da očuvaju i unaprede proizvodnju.
Domaća firma sada praktično nema mogućnost da podigne kredit u inostranstvu - neke banke izgubile su deo kapitala, a plasmani su gotovo presahli.
Vladinim merama, i banke u Srbiji dobijaju mogućnost da nastave kreditnu aktivnost.
"S druge strane one zapravo smanjuju rizik tih plasmana, jer sada se Narodna banka i država pojavljuju kao garant i kao potpora njihovoj likvidnosti, i treća stvar te banke onda čuvaju tržište", kaže ekonomista Miladin Kovačević.
Vladine mere ne obuhvataju neefikasna preduzeća, već samo ona koja su sposobna da se izbore sa konkurencijom.
