Izvor: RTS, 12.Jun.2010, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povoljniji dani za dinar
U čitavom regionu investitori su se uplašili i povukli svoje uloge, što je glavni uzrok slabljenja dinara, smatra guverner u ostavci Radovan Jelašić. Ne treba očekivati dalji rast evra, ukoliko ne bude šokova sa međunarodnog tržišta, poručuju ekonomisti.
Nakon što je evro prešao psihološku granicu od 100 dinara i nastavio da raste, konačno stižu povoljnije vesti od ekonomista, ali i guvernera u ostavci Radovana Jelašića. Oni kažu da bi evro trebalo da se zadrži >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na ovom nivou, osim ukoliko ne bude šokova sa međunarodnog tržišta.
Dinar će u ponedeljak, 14. juna, biti u stagnaciji prema evru, jer će neznatno ojačati za oko jednu paru ili 0,01 odsto, tako da će zvanični srednji kurs iznositi 103,4574 dinara za jedan evro, objavila je centralna banka.
NBS u petak nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je ukupno 1,188 milijardi evra, uključujući i intervenciju od četvrtka.
I pored glasnih zahteva pojedinih privrednika da se uvede fiksni kurs, male su šanse da se to i dogodi.
Kao posledica grčke krize, u čitavom regionu investitori su se uplašili i povukli svoje uloge.
To je, kaže, Radovan Jelašić, glavni uzrok slabljenja dinara, ali i drugih valuta u regionu. On navodi da nema mesta glavobolji jer deviznih rezervi ima dovoljno da bi se očuvala stabilnost sistema.
"Ukoliko se izdrži i nastavi sa sprovođenjem restriktivne monetrane politike, trebalo bi da vidimo nešto jači dinar, ali to su naši interni uslovi, ali će kretanje zavisiti i od eksternih", rekao je Jelašić.
Kandidat za guvernera Dejan Šoškić predlaže da se zbog rasta evra nađe način kako da se pomogne građanima koji otplaćuju kredite u evrima, ali da bi promena same politike kursa donela više štete nego koristi.
"Da samo u drugom deviznom režimu, fiksnom deviznom režimu, kakav mnogi zagovaraju, budite sigurni da bi trošak na strani deviznih rezervi bio viši i da bi se moglo desiti da sem sa normalnim faktorima ponude i tražnje, imamo posla i sa špekulantima, koji računaju da u takvom deviznom režimu ne bismo kao zemalja izdržali, već bi proglasili devalvaciju", rekao je Šoškić.
U stručnim krugovima nisu iznenađeni padom dinara jer, kako kažu, od 2005. godine on je bio precenjen usled priliva deviza i rasta potrošnje, što je kriza zaustavila. Sada, kažu, njegova vredost je blizu realne.
"Ne bih očekivao veći pad dinara. Mogući su potresi, koji bi pre svega dolazili iz regiona. Dinar se približio fundamentima ove privrede i on će u proseku u osnovi sada pratiti inflaciju, plus minus neki procenat", kaže Pavle Petrović, urednik "Kvartalnog monitora".
Profesor Petrović kaže da je upravo pad dinara pomogao izvoznicima da po povoljnijim cenama plasiraju svoju robu na evropsko tržište.
Izvoz jeste porastao 18 odsto, ali i izvoznici i uvoznici slažu se sa tim da im je potreban stabilan, predvidiv kurs i da jedino tako na duži rok mogu uspešno da posluju.
