Izvor: RTS, 23.Jan.2012, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošto muzički dinar?
Taksa za muziku dobra za kompozitore u Srbiji, poručio Aleksandar Kovačević iz SOKOJ-a. Nerealno za uslove u Srbiji, odgovaraju ugostitelji.
Gostujući u emisiji "Oko" Aleksandar Kovačević, direktor SOKOJ-a, rekao je da je taksa za muziku dobra za kompozitore u Srbiji i da je SOKOJ tarife uvek utvrđivao po zakonu.
"U vreme krize svi su malo nervozni i ljuti, očekuju manja plaćanja..tarifa se do 2009. utvrđivala pregovorima, mi smo napravili sporazume sa nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << esnafima, a sa onima sa kojima nije bio dogovora, predali smo državnoj komisiji..i to je po zakonu", kaže Kovačević.
Gordana Simić, iz Udruženja informatičara Srbije rekla je da svi koriste termin muzički dinar, ali da je to zapravo posebna naknada.
"Prema tarifi koja je objavljena, iznosi su različiti, za nosače zvuka i slike su fiksni, a za uređaje su procenti, tri posto od vrednosti uređaja. Ako se ta naknada plati, to ne znači i pirateriju! Nešto je simbolino u odnosu na procentualnu vrednost nečega", kaže Simić.
Vlajko Senić iz URS-a kaže da ljudi koji plaćaju žele da znaju kome taj novac odlazi, da kriza jeste, ali "mi smo ovde glas u ime ljudi koji smatraju da su ove tarife prevelike. Mi smo izašli sa konkretnim predlogom, u četiri tačke, od koji je jedna regionalizacija ove takse, i objedinjena naplata".
"Onog trenutka kada se jedna stranka uključila u ovaj problem, to znači da je on izašao u javnost. Kada god mi pokrenemo neku inicijativu, manje više dobru, neko kaže da je to u pitanju predizborni trik, a ja sam ovde samo kao zastupnik građana", kaže Senić.
Dodaje da je važno ono što se dešava na terenu, i da se mora reagovati u situaciji krize.
Ugostitelj Stevan Rodić mišljenja je da je tek ovih meseci na videlo izašao ovaj problem, koji jeste ozbiljan. Srpsko ugostiteljstvo je praktično pred bankrotom, rekao je.
"Ja sam između ostalog i poslodavac, pa srpski ugostitelji su uvek uz pesmu obavljali svoje delatnosti. Mi imamo predlog da se taj namet smanji, da se dovede na neki standard Evrope, na primer u Engleskoj je tri puta manja ta cena, Hrvatska ima istu, ovaj iznos je za Srbiju daleko iznad realnog".
Rodić kaže da je 27 hiljada radnih mesta ugašeno na ovaj način.
"Nama su vrata apsolutno bila zatvorena u OFPS, mi nismo mogli da saznamo kako je ta cena formirana, ni danas nismo saznali šta je uzrok da se cena podigne", kaže Rodić.
Kovačević kaže da je ova Vlada donela zakon. "Ako će sada neko u predizbornoj kampanji da menja tu cenu mimo zakona, ja ne znam kako da reagujem".
O pitanjima transparentnosti raspodele novca, Kovačević kaže da nije tačno da postoji veliki broj nezadovoljnih autora, a pitanja troškova su unutrašnje stvari organizacije.
"Mi imamo samo jedan netransparentan podatak, a to je koliko je ko dobio novca od autora. Pitanje raspodele objavljeno je na našem sajtu godinama, pa i međunarodne odluke, a koliko to ispada u parama, to je stvar ličnih primanja", kaže Kovačević i dodaje da nije SOKOJ tamo neka organizacija, već njega čine autori i članovi!
Simić je rekla da je zakon precizirao da 33 odsto troškova može da ide na menadžment, ali jedna od organizacija izdvaja preko zakonskog maksimuma, čak 66 odsto.
"U celoj Evropi, tamo gde se primenjuje, maksimum 10 odsto prihoda ide u posebne naknade, a u Španiji je recimo zabranjeno naplaćivanje posebne naknade", rekla je Simić.
