Izvor: RTS, 03.Jan.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plivanje na suvom
U održavanje bazena širom Srbije godinama, pa čak i decenijama, nije uložen ni dinar. Zbog toga su mnogi za posetioce odavno zatvoreni. Ipak, to nije sprečilo Beograd, u kojem trenutno radi samo jedan olimpijski bazen, da se kandiduje za organizaciju Svetskog prvenstva u vodenim sportovima 2013. godine. Možda je to jedina šansa da se bazeni, makar oni u prestonici, konačno obnove.
Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je davne 1973. godine bio organizator Svetskog prvenstva u vodenim sportovima, a Tašmajdan je svojim izgledom ostavio snažan utisak na posetioce i gledaoce.
Danas, tri i po decenije kasnije, Tašmajdan je, zbog obrušavanja krova, već nekoliko meseci zatvoren. A kada će radovi na sanaciji i rekonstrukciji krova plivališta početi znaće se tek kada projekat prođe reviziju u Gradskom zavodu za veštačenje.
„Kada se završi revizija i projekat bude predat gradu Beogradu, koji je i vlasnik objekta, tj. nadležnom sekretarijatu za sport, znaće se i ukupan iznos potrebnih sredstava", kaže predstavnica za medije Tašmajdana Ivana Hamović.
Nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno
Sličnu sudbinu kao Tašmajdan ima većina beogradskih bazena koji, zbog neadekvatnog održavanja tokom prethodnog perioda, godinama ne rade. Na zatvorenim bazenima Spotrskog centra 11. april plivača nema od 1991. godine.
„2005. godine sredstvima Skupštine grada dva mala zatvorena bazena su vraćena u funkciju, ali samo u letnjem periodu pošto ne funkcioniše sistem grejanja vode i vazduha, a 2006. urađen je projekat sanacije zatvorenog bazena", kaže direktor JP Sportski i poslovni centar Novi Beograd Snežana Stiković.
Koliko su plivališta zapuštena govori i podatak da je pomenute 1973. godine u Beogradu na 850 hiljada građana bilo 4 olimpijska bazena, a sada dva i po miliona stanovnika glavnog grada Srbije može da koristi samo dva bazena - onaj na Banjici i mali bazen na Vračaru.
Prestonica Srbije kandidovala se za ponovnu organizaciju svetskog prvenstva u vodenim sportovima koje se održava 2013. godine, iako je stanje na njenim bazenima jednom rečju katastrofalno.
Primera radi dno plivališta u Košutnjaku do skoro su atletičari koristili za bacanje kugle, a u bazenu sportskog centra 11. april i danas vežbaju teniseri.
Slučajnost ili ne, ali na poslednjim Olimpijskim igrama srpski sportisti su osvojili medalje upravo u plivanju, vaterpolu i u tenisu.
Teoretski, moglo se dogoditi da smo morali da biramo da li će u bazenu „11. aprila" vežbati Novak Đoković ili Milorad Čavić.
Inače, upravo je u bazenima tog Sportskog centra kao mala trenirala Ana Ivanović, možda na uštrb nekog plivačkog talenta.
Ovo je veoma važno pitanje, koje se mora što pre rešiti, posebno ako se zna da bi mladi sportisti trebalo da predstavljaju Srbiju na Univerzijadi 2009. godine.
Majstori, majstori
Jedan od objekata na kome će se studenti takmičiti je Tašmajdan, zbog čega bi njegova obnova uskoro trebalo da počne.
„Godinama se na ovom objektu obavljaju trenažni i takmičarski porocesi iz oblasti vodenih sportova, posebno obuka plivanja osnovnih, srednjih škola i fakulteta. S obzirom da se radi o javnoj ustanovi od javnog značaja za grad Beograd obnova krova će početi veoma brzo i to čim se ispune svi uslovi o izgradnji i javnim nabavkama", kaže pr Tašmajdana.
Prema najavama i novobeogradski bazen uskoro bi trebalo da posete majstori.
„Sredstva će obezbediti skupština grada i do kraja 2009. godine se očekuje da bazeni mogu da se vrate u funkciju. Projektovna vrednost je 200 miliona dinara, a najveći deo te vrednosti odlazi na termo-tehničke instalacije koje treba da obezbede grejanje vode i bazenskog prostora", kaže Snežana Stiković.
Uskoro odluka o sudbini kandidature
Predstavnici Srbije su početkom decembra 2008. boravili u Lozani gde su im saopšteni uslovi koje gradovi kandidati moraju da ispune kako bi im se poverila organizacija svetskog prvenstva.
Na osnovu toga Beograd će odlučiti hoće li nastaviti kandidaturu ili će od nje odustati. Ukoliko, ipak pokuša da dobije organizaciju, planovi kako bi to izgledalo dostvljaju se u martu, a o gradu domaćinu odlučivaće se na redovnom zasedanju FINE u julu 2009.
I pored stanja u kojem se trenutno nalaze beogradska plivališta, svi veruju da bi srpska prestonica mogla da pobedi Moskvu, Hamburg, Dubai, Budimpeštu, Honkong i Madrid i ponovo ugosti najbolje svetske plivače.
Ipak, dodatni problem je što bazeni u Beogradu ne ispunjavaju standarde FINE.
„Osnovni je problem što je FINA za tako velika takmičenja uvela standard 25 metara širinu bazena. Mi ovde imamo u Srbiji jedan objekat koji ima 25 metara širinu, to je Spens u Novom Sadu. S obzirom da je ideja da se u Areni napravi montažni objekat i da Arena može da primi 20 hiljada gledalaca, što je za plivanje normalna publika, to nije problem da se tamo napravi. Za ove ostale sportove nije neophodna širina 25 metara", kaže predsednik Plivačkog saveza Srbije Dušan Dimitrijević.
U Tašmajdanu kažu da su oni spremni i da mogu da ispune sve standarde koje pred njih bude stavio Plivački savez Srbije. Jedini uslov za to je da informacije dobiju u razumnom roku i da savez na vreme obezbedi novac.
Direktori pojedinih plivališta u prestonici o kandidaturi Beograda za domaćina svetskog prvenstva znaju samo onoliko koliko su čuli u medijima.
„Da li se odvija to SP u vaterpolu, mi smo specijalizovani za vaterpolo, na letnjem plivalištu? Ako je na letnjem plivalištu, letnje plivalište je kompletno renovirano. A ako se odvija na zimskom onda treba onda ivičnjake oko zimskog bazena, trebine i tako još po nešto uraditi", kaže direktor Sportskog centra Banjica Ranka Pudar Pavkov.
Centar za plivače - nedosanjani san
U plivačkom savezu kažu da je srpska prestonica ovom kandidaturom stala u red i da će, ako ne dobije ovo takmičenje, sigurno dobiti organizaciju nekog narednog.
Dodaju i da je Beograd odavno trebalo da dobije jedan plivački centar koji bi talentovanim sportistima obezbedio najbolje uslove za treniranje.
Tako se ne bi dešavalo da vrhunski plivači, poput Milorada Čavića, Ivana Lenđera, Miroslave Najdanovski, Čabe Silađija uopšte razmišljaju o odlasku iz zemlje.
„Ideja plivačkog saveza još pre 15 godina je bila da plivački savez dobije na korišenje Košutnjak i da se tamo za početak pokrije mali bazen kako bi u zimskim uslovima moglo da se radi. Košutnjak je jedini objekat koje je republičko vlasništvo. Međutim, još u to vreme nismo naišli na razumevanje. Taj bazen se tamo koristi i taj ceo objekat se koristi samo u letnjem periodu za građanstvo, a od vrhunskog sporta tamo se ništa živo ne događa", kaže Dimitrijević.
Očigledno je da se sportski savezi u Srbiji vrlo lako odlučuju da konkurišu za organizaciju velikih sportskih takmičenja.
Ali, to podrazumeva i velika ulaganja. Zato bi trebalo uskladiti želje i mogućnosti, što znači - proceniti da li je u ovom trenutku prioritet da budemo domaćini svetskog prvenstva.
Dakle, s jedne strane je značajan trošak, a s druge strane to što bi korist od obnove postojećih i izgradnje novih bazena bila višestruka.
Posle svetskih plivača, tako sređena plivališta mogli bi da koriste kako Beograđani tako i svi građani Srbije koji to budu želeli.
Pogledaj vesti o: Dinar, Olimpijske igre
