Izvor: B92, 19.Jul.2010, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata 330, a dug u banci 2.100 evra
Beograd -- U koverti imamo oko 330 evra, a svaki zaposleni zadužio kod banaka oko 2.100 evra. Najčešće se uzimaju gotovinski zajmovi sa rokom otplate do 60 meseci.
Prosečan dužnik u Srbiji ima malu platu, veliku ratu kredita i nemiran san.
Sa svojih 330 evra mesečne zarade, gotovo polovinu izdvaja za otplatu zajmova i stalno strepi da dinar ne izgubi mnogo od vrednosti, jer će za povraćaj bankama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << morati još više da odvaja iz kućnog budžeta.
U Srbiji svaki građanin duguje za kredite oko 560 evra, a svaki zaposleni i penzioner više od 2.100 evra. Prosečan keš zajam se kreće od 2.000 do 3.000 evra, a stambeni od 39.000 do 42.000 evra. Prosečan dužnik najčešće uzima gotovinske zajmove sa rokom otplate do 60 meseci, što je i najduži period otplate.
Građani sve neredovniji sa plaćanjem
Građani su prošlog meseca kasnili sa otplatom 4,3 odsto uzetih kredita. Najveće neizmirene obaveze odnose se na tekući račun, odnosno na korišćenje dozvoljenog minusa. Tako je ukupna docnja u iznosu dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu dostigla skoro deset odsto. Nešto je bolja situacija kada su u pitanju kreditne kartice. Tu je kašnjenje 6,7 odsto. Građani su vrlo revnosni po pitanju izmirivanja rata za ostale kredite, a najuredniji su za stambene.
Jer, u tom slučaju rata je primerena primanjima, a može najviše da se pozajmi. Prema istraživanjima Kreditnog biroa prosečan dužnik ima između 35 i 48 godina. Podaci još pokazuju da su žene revnosnije u otplati od muškaraca.
Iako kriza kod nas još uveliko traje, a dinar svakoga dana u odnosu na evro obara rekorde u padu, građani Srbije i dalje se zadužuju. Prema podacima Kreditnog biroa od početka godine do kraja juna novi krediti su porasli za 16,4 odsto. Od toga najviše potrošački i zajmovi za refinansiranje.
"Ove godine, pre svega zahvaljujući novom programu subvencija, koji je omogućio dobijanje dinarskih kredita sa izuzetno povoljnom kamatom, kao i padu kursa dinara, došlo je do naglog povećanja tražnje za čisto dinarskim kreditima", kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.
On dodaje da se "najveći porast beleži kada su u pitanju dinarski gotovinski krediti. Za većinu građana, čija primanja nisu vezana za evro, ili neku drugu stranu valutu, idealan kredit je dinarski, sa fiksnom kamatom".
Ipak, kako kaže Rebić, potrebe klijenata su različite, a kod, na primer, stambenih kredita, zbog nepostojanja dinarskih izvora finansiranja na tako dugi rok, nije moguće odobravanje zajma bez devizne klauzule. To je i razlog što lični bankari razmatraju svaki kreditni zahtev pojedinačno i klijentima predlažu rešenje prilagođeno upravo njihovim potrebama i mogućnostima, vodeći se pravilom da kad god je to moguće, usklade valutu u kojoj se zadužuju sa onom u kojoj primaju zaradu.
"Građani u najvećoj meri se interesuju za dinarske gotovinske kredite, a oko 30 odsto odobrenih pozajmica u ovoj godini čine zajmovi za refinansiranje starih dugova", kažu u Unikredit banci.
izvor: Novosti
