Izvor: Politika, 26.Jun.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzionerski dinar poješće javna preduzeća
Bez reformi javnog sektora tekući program fiskalne konsolidacije osuđen je na neuspeh – ističu u Fiskalnom savetu
Ukoliko država nastavi da odlaže rešavanje problema preduzeća u državnom vlasništvu, direktan trošak koji će se preliti ove godine na budžet biće 700 miliona evra, pokazuje analiza Fiskalnog saveta. To uveliko prevazilazi uštede koje su ostvarene smanjenjem plata i penzija (oko 450 miliona evra), što znači da će, ukoliko se ništa ne preduzme, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državne firme praktično pojesti sve ono što je od zaposlenih u javnom sektoru i penzionera uzeto.
– Bez reformi javnog sektora tekući program fiskalne konsolidacije osuđen je na neuspeh – istakao je nedavno na Ekonomskom fakultetu Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. – Sprovođenje strukturnih reformi još nije počelo, a bez njih sve druge žrtve mogu biti uzaludne.
Kako su u autorskom tekstu za „Kvartalni monitor”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet, napisali Pavle Petroviće i njegov kolega iz Fiskalnog saveta – Slobodan Minić, jedan od osnovnih uzroka neuspeha programa fiskalne konsolidacije od 2012. do 2014. (koji je započeo Mlađan Dinkić, a završio Lazar Krstić) bio je nerešavanje problema preduzeća u državnom vlasništvu.
Kada je samo preduzećima u restrukturiranju reč, za koje je zaštita od poverilaca isticala u maju 2015. godine, vlada je za grupu od 17 strateški najvažnijih i najvećih firmi ovaj rok produžila za godinu dana, podsećaju Petrović i Minić.
„Odlaganje je donekle razumljivo, budući da nije bilo realno očekivati privatizaciju ili pronalaženje strateških partnera za sva preduzeća tokom nekoliko meseci, ali samo ukoliko se novi rokovi u potpunosti ispoštuju. Mada je sasvim opravdano postaviti pitanje zašto se u prethodnom periodu uradilo tako malo. Važno je napomenuti da ovo odlaganje može potencijalno dovesti do novih budžetskih troškova po više osnova”, napisali su članovi Fiskalnog saveta za „Kvartalni monitor”.
Ceh bi se na budžet prelio preko subvencija, državnih garancija, gubitaka javnih preduzeća koji bi nastali po osnovu ne plaćanja računa za struju i gas, neplaćenih poreza i doprinosa. Ipak, treba reći i to da je ukupan ceh koji su preduzeća u državnom vlasništvu napravila prošle godine bio znatno veći – iznosio je oko milijardu evra. Međutim, ako država, u cilju pronalaženja strateškog partnera preuzime i komercijalne dugove ovih preduzeća, (što je već urađeno u slučaju „Jata” u iznosu od oko 20 milijardi dinara 2014. godine), dodatni rashodi bi u najgorem slučaju mogli izneti čak 700 miliona evra, što bi bilo apsolutno neizdrživo, navodi se u ovom tekstu. Dodatno, ostaje da se vidi kako će se to odraziti na poslovanje „Srbijagasa”, odnosno, da li će nerestrukturirane kompanije: „Petrohemija” i „Azotara” svoje gubitke i dalje prevaljivati na „Srbijagas”, a tako posredno i na budžet Republike.
Bez obzira na to što je minus u državnoj kasi manji od plana, crvene lampice za uzbunu još nisu ugašene. Prvenstveno zbog visokih rashoda za kamate po čemu smo među negativnim rekorderima u Evropi.
Cena javnog duga koju Srbija plaća očigledno je previsoka – u 2015. godini rashodi za kamate iznosiće preko 1,1 milijarde evra ili 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Kako piše u poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta, samo šest zemalja u Evropi ima veće troškove za
kamate na javni dug. Poređenja radi, Grčka kao najzaduženija zemlja u Evropi sa dugom od 180 odsto BDP-a za kamate troši samo 0,7 procentnih poena BDP-a više od Srbije. Pri tom, računica Fiskalnog saveta pokazuje da će budžetski rashodi za kamate do 2017. godine dostići četiri odsto BDP-a što je na nivou Grčke. To znači da će uprkos oštrim merama štednje, izdvajanja za kamate rasti.
Takođe, ilustrativno je da i neke zemlje sa znatno većim javnim dugom (više od 100 odsto BDP-a) poput Belgije, Kipra i Španije zapravo imaju niže izdatke za kamate, koji iznose oko tri odsto BDP-a. Sa druge strane, troškovi kamata na javni dug u Nemačkoj su više nego dvostruko manji (1,6 odsto BDP), iako je javni dug na približno istom nivou kao u Srbiji (više od 70 odsto BDP-a).
Pogledaj vesti o: Dinar
