Izvor: B92, 11.Mar.2015, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pašće nam kamate, dinar će ojačati
Paket mera Evropske centralne banke dovešće i do pada kamata na kredite, jefitinijeg zaduživanja naše zemlje u inostranstvu i pozitivno uticati na kurs dinara.
To je izjavio predsednik Izvršni odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović povodom početka sprovođenja programa ECB, koji predviđa upumpavanje oko 60 miliona evra mesečno narednih 15 meseci,.
Petrović očekuje da će NBS, za razliku od prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine, u 2015. godini biti neto kupac deviza na međubankarskom deviznom tržištu, zbog očekivano veće ponude evra na tržištu, tako da će dinar biti stabilan ili u blagom slabljenju, što bi bilo korisno za privredu.
Što se tiče eventualnog pada bankarskih marži, Petrović smatra da takvo nešto nije moguće, jer je profitabilnost bankarskog sektora Srbije ubedjivo najniža u regionu, konstantno nekoliko godina unazad.
Petrović je na RTS-u rekao da će kapital u EU biti jeftiniji, bar prema najavama ECB, koja je najevila da će relaksirati monetarnu politiku Unije.
Po prvi put u evrozoni imamo negativnu mesečnu kamatnu stopu na bankarskom tržištu, jer jednomesečni euribor (dnevna referentna kamatna stopa na evro) je - 0,008 odsto, naveo je Petrović i objasnio da to znači da ako pozajmite novac nekome, onda ćete morati i još da mu platite za to što mu činite uslugu.
Tromesečni i šestomesečni euribor su danas jedva na nuli, tako da će sa daljim upumpavanjem novca u EU, kako je najavila ECB, očekuje se dalji pad kamata u evrozoni, rekao je Petrović i ocenio da će 85 odsto banaka u Srbiji, koje imaju većinski strani kapital, moći da snize kamate jer će kapital u evrima pojeftiniti.
To nije dobra vest za one koji štede u evrima u bankama, zbog nižih kamata, ali je dobra vest za preduzeća koja će na raspolaganju imati jeftinije bankarske zajmove za investicije i poslovanje, kazao je Petrović.
Srbija će imati i koristi od jeftinijeg evra zato što će moći da se zadužuje pod povoljnijim uslovima na inostranom tržištu, rekao je Petrović.
Profesor ekonomije i savetnik ministra za evropske integracije u Vladi Srbije Vladimir Krulj ocenio je da je cilj mera ECB da se sa današnje deflacije do kraja 2016. stigne do inflacije od oko dva odsto i da se podstakne tražnja kroz rast investicija na teritoriji EU.
Mere ECB imaće pozitivan efekat i na Srbiju, jer ne treba zaboraviti da dve trećine našeg izvoza odlazi u zemlje EU, rekao je Krulj.
Efekti mera ECB trebalo bi da se osete najkasnije do kraja godine i tada bi, prema najavama, kurs dolara i evra bio izjednačen, rekao je Krulj i pojasnio da se najviše očekuje od rasta potrošnje u EU, usled jeftinijeg evra i rasta privredne aktivnosti, od čega će i Srbija imati ekonomske koristi.
Na pitanje novinara o kreditima koje su građani uzimali kod banaka, Pitić je odgovorio da je obaveza banaka da dostave svim zaduženim građanima planove otplate po svim modelima koji su predviđeni. Pitić je dodao da će građani najkasnije u narednih nekoliko sedmica dobiti od svake banke četiri listinga na kojima će sagledati sve moguće opcije.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Goran Pitić ocenio je da bi odluka ECB mogla da uzrokuje impuls u evropskim privredama, što bi bilo dobro za domaće kompanije, a da bi potencijalno slabljenje evra na svetskom tržištu moglo da doprinese stabilnosti dinara.
Pitić je ocenio da je ta odluka Evropske centralne banke očekivana, imajući u vidu ono što se u svetu u poslednjih nekoliko godina dogadjalo i talas krize koji je krenuo iz Amerike.
"Ukoliko ovaj talas tog upumpavanja novca dovede do nekog impulsa u evropskim privredama, za nas je to izuzetno važno", istakao je Pitić za RTS.
Podsetivši da 50 odsto domaće privrede i izvoza zavisi od EU, Pitić je ukazao da bi centralna banka mogla da razmišlja o relaksaciji monetarne politike u Srbiji, što bi značilo snižavanje kamatnih stopa u dinarima.
Sa druge strane, potencijalno slabljenje evra na svetskom tržištu moglo bi da dovede do toga da bi dinar mogao da zadrži neke stabilnije pozicije u narednom periodu, najavio je Pitić.
"To je šansa i za naše monetarne tokove, da negde u narednom periodu se ne dešavaju veće fluktuacije dinara", dodao je Pitić.
