Izvor: B92, 29.Sep.2010, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pare nisu problem, para nema
Beograd -- Uprkos uveravanju državnih zvaničnika da pokrivanje minusa u budžetu neće biti problem, vlada odlučila da kod komercijalnih banka pozajmi 250 miliona evra.
Prvobitni plan bio je da se manjak novca "premosti" prodajom državnih vrednosnih papira.
Međutim, interesovanje banaka za te obveznice nije bilo onakvo kako su se ministri iz ekonomskog dela vlade nadali. Razlog je poznat - pad poverenja kupaca državnih hartija u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinar.
Izvor Politike iz vlade kaže da se očekuje da se do kraja godine od prodaje državnih hartija od vrednosti sakupi oko 175 do 180 milijardi dinara, ali i da je za servisiranje ranije preuzetih obaveza potrebno oko 40 milijardi dinara.
Država će, prema vladinom predlogu, pozajmiti 250 miliona evra sa kamatom većom od pet odsto i rokom otplate kredita od pet godina. Srbija će se zadužiti u 25 partija po 10 miliona evra kod KBC banke, Nove kreditne banke Maribor, Eurobanke EFG, Vojvođanske, Hipo Alpe Adrija i Erste banke i banaka koje su dale zajedničku ponudu - Inteza, Unikredit, Rajfajzen i Sosijete ženeral.
Za krpljenje rupe u budžetu od oko 1,5 milijardi evra na raspolaganju je ruski zajam (200 miliona dolara), ali i finansijska pomoć Evropske unije (100 miliona evra). Kad se podvuče crta, kaže taj izvor, državi će za popunjavanje deficita u budžetu i vraćanje dugova do kraja godine biti potrebno još oko 10 milijardi dinara.
"Postoji mogućnost da se ta suma prikupi vrlo malom emisijom evro obveznica, ali na domaćem tržištu", tvrdi sagovornik blizak Vladi.
Međutim, Ivan Nikolić saradnik Ekonomskog instituta, koji je poslednjih nekoliko meseci isticao kako će Srbija, bez obzira na sva uveravanja na kraju morati da se zaduži, kaže da planiranih 250 miliona evra zajma neće biti dovoljno da se jaz u kasi zatvori.
"Samo čudom će država u oktobru moći prodajom državnih obveznica da vrati ono što joj dospeva na naplatu, a kamoli da prikupi dodatna sredstva za pokrivanje minusa. Prema mojoj računici, država će sledećeg meseca morati da isplati 25 milijardi dinara duga koji dospeva na osnovu ranije prodatih hartija od vrednosti", navodi on.
Nikolić objašnjava da se "u proseku na mesečnom nivou prodajom ovih vrednosnih papira sakupi oko 17, 18 milijardi dinara. Ako znamo da zbog pada poverenja u dinar dugoročni vrednosni papiri nisu atraktivni, onda je jasno da će tu nastati problem".
On ne može da predvidi koliko novca će ministarki finansija nedostajati do kraja godine da zatvori jaz između prihoda i rashoda jer to zavisi od toga kolike će obaveze države do kraja godine biti.
"Prema mojoj računici, samo za servisiranje dospelih obaveza na ime prodaje državnih vrednosnih papira i hartija od vrednosti NBS biće potrebno 70 milijardi dinara. Nepoznato je da li će biti još nekih troškova ispod crte. To je dokaz da u budžetu nema viška kao što su to državni zvaničnici pričali donedavno. Ako imaju višak para, zašto onda pozajmljuju 250 miliona evra kod komercijalnih banaka po skupljim uslovima", pita se Nikolić.
Pratite specijal: NIS na berzi
