Izvor: RTS, 05.Okt.2012, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pametno zaduživanje
Ukoliko se država zadužuje i novac ulaže u tehnologiju, znanje i infrastrukturu, to nije negativno, jer od toga imaju koristi buduće generacije, ocenila Diana Dragutinović. Viceguverner NBS-a smatra da bi deo "Nove Agrobanke" trebalo pripojiti drugoj banci. Dinar nije precenjen, ističe Dragutinovićeva.
Viceguverner NBS Diana Dragutinović smatra da zaduživanje države za dobre projekte, ukoliko novac ulaže u tehnologiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << znanje i infrastrukturu, nije negativno, jer od toga korist imaju buduće generacije.
Viceguverner NBS Diana Dragutinović ocenila je da dinar trenutno nije precenjen i dodala da se ne slaže sa mišljenjem dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Pola Krugmana, koji je ovih dana u Beogradu rekao da je srpska valuta precenjena.
"Ne znam na osnovu kojih računica je zaključio da je dinar precenjen. Da je pogledao izveštaj NBS o inflaciji video bi upravo obrnuto - da je kurs u ovom trenutku verovatno potcenjen", rekla je Dragutinovićeva.
Ipak, kako je istakla, sa nobelovcem Krugmanom slaže se u oceni da srpskoj privredi ne odgovara fiksni kurs, jer je teško imati fiksni kurs u zemlji koja u ima u dugom roku veliki deficit platnog bilansa, što znači da zahteva priliv kapitala.
Osvrnuvši se i na problem "Nove Agrobanke" viceguverner NBS je ocenila da bi najrealnije rešenje za bilo da se deo "Nove Agrobanke" pripoji nekoj banci. "Za Novu agrobanku je najrealnije rešenje da se u neku drugu zainteresovanu banku prebaci deo njene dobre aktive i pasive", rekla je Dragutinovićeva.
Prema njenim rečima "Nova Agrobanka", u kojoj je država jedini vlasnik, je "bridž" banka, odnosno privremeno rešenje dok se ne nađe konačno rešenje, koje mora biti najjeftinije za poreske obveznike.
Na promociji časopisa "Izazovi evropskih integracija", čiji je novi broj posvećen novoj ekonomskoj politici i javnom dugu Srbije, ona je navela da javni dug i fiskalni budžetski deficit, sami po sebi nisu negativne kategorije, ukoliko se koriste za prave stvari, drže pod kontrolom i imaju pravu meru.
Fiskalno prilagođavanje je ključno za održivost budžetskog i spoljnog deficita, ocenila je Dragutinovićeva i istakla da će u narednom periodu biti važno pronaći ravnotežu, u korišćenju raspoloživih instrumenata.
"Ali u svemu u životu treba uvek da postoji mera. Deficit da - za prave stvari, javni dug - da kada je kontrolisan i za prave stvari namenjen. Nemamo ništa protiv zaduživanja, naročito kada se zadužujemo za dobre projekte. Nemamo ništa protiv deficita, ali fiskalna politika i javni dug moraju biti održivi", ocenila je Dragutinovićeva.
Činjenica da ćemo u narednom periodu, kako je navela, imati snažno fiskalno prilagođavanje, govori nam da sadašnja vlada misli da je neodrživa ovakva fiskalna politika.
Dragutinovićeva je kreatorima ekonomske politike poručila da imaju u vidu i to, da bez obzira što tržišna percepcija o tome šta predstavlja održivost može da se promeni u veoma kratkom roku - i na bolje i na gore.
Uticaj deficita na dug
Kako je podsetila Dragutivićeva procene su da će do kraja godine deficit platnog bilansa biti 9,5 odsto BDP-a, od čega je 6,8 odsto deficit države, a ostatak deficit privatnog sektora, što govori da se privatni sektor u periodu krize znatno bolje prilagodio.
Viceguverner je takođe navela, da će u narednom periodu takođe biti značajan i priliv direktnih investicija u izvozne i uvozno-substitutivne sektore, akumulacija deviznih rezervi kao i kretanje deviznog kursa.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec je naglasio da pitanje servisiranja javnog duga predstavlja problem za malu i niskokonkurentnu privredu kakva je naša.
Govoreći o faktorima koji utiču na kretanje javnog duga u odnosu na BDP, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je naveo da je u poslednje četiri godine fiskalni deficit uticao na porast javnog duga u procentu od 70 odsto, dok su državne garancije, koje se iz godine u godinu uvećavaju, imale učešće od 20 odsto.
To ukazuje da je najveći broj faktora koji utiču na porast javnog duga u pod kontrolom vlade, istakao je Arsić podsetivši da je javni dug 2008. godine iznosio 30 odsto BDP dok je sada 60 odsto BDP.
Prema njegovom mišljenju javni dug od 60 odsto BDP je problematičan za državu kao što je Srbija, koja ima nizak rejting i skupo se zadužuje. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković smatra da će naša država teško i do 2020. godine smanjiti javni dug ispod 45 odsto BDP-a, što je gornja projektovana granica.
