Izvor: S media, 16.Jan.2011, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od dinara nema ni za žvaku
ŠTA sve možeš da kupiš za jedan dinar? Deset litara benzina ili da razgovaraš čitav sat mobilnim telefonom, dva kilograma banana u piljarnici na ćošku, hamburger i pomfrit ili čak deset sendviča.
A može i kafa za poneti u čuvenom lancu kafeterija. Račun za svaku od ovih kupovina bio bi svega jedan, ali ne srpski, već - kuvajtski dinar.
Sa najjačom valutom na svetu naš novac, nažalost, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << deli samo ime. Nije kovanica sa dvoglavim orlom takmac ni većini drugih moneta širom planete.
Probali smo, ipak, da otkrijemo da li jedan dinar Narodne banke Srbije u našoj zemlji ima ikakvu „kupovnu moć“, i da li to što očigledno nema - barem psihološki - utiče na građane.
I ONI DINAR ZA TRKU IMAJU
Dinaru nije samo kuvajtska valuta imenjak. Isto se zove i moneta u Libiji, Iraku, Tunisu, Bahreinu, Jordanu... A poslednje dve zauzimaju visoka mesta na tabeli najjačih valuta na svetu. Tako će jedan bahreinski dinar platiti pristojnu večeru u dobrom restoranu u ovoj zalivskoj zemlji. U Tripoliju za dinar autobus vozi do predgrađa. Dovoljan je za pet litara benzina, deset litara flaširane vode ili dve vekne hleba. Toliko košta četiri kilograma soli ili nepun litar mleka, pa i 250 grama piletine.
Sa dinarom u džepu, nažalost, ostaćete i gladni i žedni. Samo za jednu žvaku potrebno je dodati mu četvoricu „braće“. Na naše iznenađenje, postoje stvari koje koštaju samo dinar, ali je pitanje koliko čovek od njih ima koristi.
Najmanja kovanica može da odškrine vrata sreće. Ali, ne ako ga nađete na ulici, već samo uz dalja ulaganja. Loto listić košta svega dinar, ali kombinacija koja pretenduje da bude dobitna - 40 dinara.
Druga je priča u radnjama građevinskog materijala. Tamo se dinar, verovali ili ne, ponekad oseća kao pravi gospodin! Niko ga ne gazi, ne zaboravlja, niti prepušta prodavcima.
- Za dinar nudimo jednu navrtku (malu), ili šraf „tridesetpeticu“ - kažu nam u jednoj ovakvoj prodavnici u Beogradu. - Podloška košta 0,71 dinar, a rigips vijak 0,60. Možete da pazarite i pop-nitnu, za okruglo jedan dinar.
Verovatno ga niko ne kupuje u toj količini, ali jedan dinarčić doneće 100 grama cementa ili 150 grama kreča.
Dinar još ima neku vrednost i kada odvrnete slavinu. Toliko košta tačno 22,2 litra vode beogradskog vodovoda. Ista cena je i za dva kilograma komunalnog otpada smeštena na neku od gradskih deponija.
RADNjE “SVE ZA ...“
RADNjE tipa „sve za ...“ rade u skoro svakoj zemlji. U Kanadi i Australiji se zovu „dolar radnje“, a u Americi pod istim nadimkom posluje nekoliko lanaca - najpoznatiji se zove „99 centi“. U Španiji su još pre nekoliko decenija otvorene radnje „sve za 100“ (pezeta). Kada je ta zemlja uvela evro, prodavnice su zadržale svoje ime, ali u njima sada sve košta od 0,6 do jednog evra.
Na prvi pogled dinar je dovoljan za novi mobilni telefon. Istina stvarna cena se plaća mesecima, pa i godinama, kasnije.
- Formalno jačina valute ne znači ništa, jer kada je država uvodi, ona sama bira reper po kome utvrđuje njenu vrednost - objašnjava ekonomista Goran Nikolić. - S druge strane, faktički znači, jer valute uvek kreću od velike vrednosti, i ako su jake ostanu na toj vrednosti, a u suprotnom slabe. Kada je u 19. veku formirana Monetarna unija, mi smo dinar vezali za francuski franak - jedan za jedan. Kasnije smo ga vezivali za dolar, pa za nemačku marku. Današnji dinar je uveden 2. januara 1994. godine. To je Avramov „super dinar“ koji je vezan za nemačku marku. On danas vredi pedesetak puta manje, znači svega oko dva odsto nekadašnje vrednosti.
Stručna javnost u Srbiji podeljena je oko eventualnog uvođenja evra. Nikolić smatra da evro ne može da se uvede, a hipotetički postoje dve mogućnosti - fiksni kurs ili uvođenje valutnog odnosa.
- Ne kažem da će se to desiti, već da su to samo mogućnosti - dodaje Nikolić. - Jaka valuta ima jak psihološki uticaj. Kada je uvođen Avramov dinar, razmišljalo se da 100 dinara vredi jednu marku, ali se baš zbog tog psihološkog efekta izabrao odnos jedan dinar za jednu marku. Ali, jaka valuta ima i mane. To vidimo na primeru Crne Gore. Uvođenjem evra cene su zaokružene na evro, porasle su. To se desilo i u Nemačkoj sa uvođenjem evra, ali za njihov standard to nije veliko povećanje. Za Crnu Goru, pa i Srbiju, to bi bilo značajno poskupljenje.
Da je dinar „potonuo“ pokazuje i činjenica da su njegovi delovi, pare, povučeni iz upotrebe. Susedna kuna i dalje se drži, pa i lipe važe za potkusurivanje.
Jedna kuna je dovoljna za „dabl gam“ žvaku, a stara dobra „čunga lunga“ (sa sličicom) košta 69 lipa. Na akcijskoj ponudi hiper marketa kuna je dovoljna i za 150 grama druge kategorije banana i isto toliko grejpfruta istog kvaliteta. Uoči Nove godine, dečji „veštičji šešir“ koštao je ravno kunu.
Evropljani možda kukaju i slute slom, ali evropska valuta ima i te kakvu kupovnu moć. Pred Nemcima je neverovatno raznovrstan i dugačak spisak namirnica i proizvoda koji mogu da se pazare za jedan evro.
Toliko košta četiri kilograma pšeničnog brašna, kilogram šećera, kilogram hleba, 4,5 litara soka ili koka-kole. Za evro se kupuje kilogram mandarina, ili jabuka, ili dva kilograma krompira. To je dovoljno za četkicu za zube ili češalj, upaljač ili džepni nož.
Žvakanje žvake stvara bore
PADALA JE I FUNTA
PRAĆENjEM odnosa vrednosti funte i dolara možemo istorijski da posmatramo i odnose ekonomija Britanije i Amerike.
- Jedna britanska funta je 1870. vredela 4,6 američkih dolara - objašnjava Goran Nikolić. - Između dva rata Amerika obara dolar, i jedna funta vredi pet dolara. Posle Drugog svetskog rata SAD izlaze kao najjača ekonomija i funta je pala na 2,8 dolara. Tokom šezdesetih godina prošlog veka spala je na 2,40, a 1989. je vredela 1,70 dolara. Funta je za poslednjih 90 godina tri puta izgubila vrednost i danas je oko 1,5 dolara.
