Izvor: B92, 03.Jul.2010, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac siguran i ako propadnu banke
Beograd -- Država će i dalje garantovati 50.000 evra štednje bez obzira na to da li se radi o dinarskim ili deviznim depozitima u slučaju da banka upadne u problem.
Ako proceni da je ta banka sistemski važna, osnovaće takozvanu bridž banku i preuzeti svu njenu imovinu i obaveze, a gubitke otpisati na teret kapitala akcionara.
U slučaju da akcionari bilo koje banke odluče da je zatvore i podnesu Narodnoj banci Srbije zahtev za dobrovoljnu likvidaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država može takvu banku da preuzme, odnosno nacionalizuje za jedan dinar.
To su neke od izmena pet finansijskih zakona koje je pripremilo Ministarstvo finansija sa Narodnom bankom i Agencijom za osiguranje depozita za slučaj finansijske krize. Uz to, te tri institucije će potpisati i memorandum o razumevanju.
Antikrizni paket
Izmena Zakona o bankama
Izmena Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje
Izmena Zakona o osiguranju depozita
Izmena Zakona o Agenciji za osiguranje depozita
Izmena Zakona o hipoteci( možda)
Novi Zakon o finansijskoj stabilnosti
Memorandum o razumevanju između Ministarstva finansija, NBS i Agencije za osiguranje depozita
Cilj potpisivanja memoranduma jeste definisanje međusobne saradnje, koja uključuje i razmenu poverljivih podataka između njih, a zapravo se radi o tome da će sve nadležne institucije biti blagovremeno informisane o svim važnim pitanjima, što do sada nije bio slučaj.
"Tako ćemo biti u mogućnosti da pravovremeno reagujemo na eventualne potrese i sprečimo prelivanje krize na privredu", kaže Vladan Manić, savetnik ministra finansija, koji je bio angažovan na izradi seta zakona.
Manić ističe da su svi zakoni menjani u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i otkriva šta donosi potpuno novi Zakon o finansijskoj stabilnosti. "U slučaju da banka zatraži pomoć države, mi ćemo zahvaljujući tom zakonu moći da joj damo kredite, garancije ili kapital, što do sada nismo mogli. Pomoć data banci nije besplatna, a tokom korišćenja, banka neće moći da povećava plate zaposlenima, isplaćuje dividende i razdužuje se prema akcionarima", kaže Manić.
Uz opasku da se naš bankarski sistem izuzetno dobro pokazao u krizi, on navodi da bez ovih izmena zakona, država ne bi imala mehanizme da reaguje za „ne daj bože”.
"Do sada je banka koja upadne u problem i ostane bez licence automatski išla ili u stečaj ili u likvidaciju, a sada uvodimo dva nova mehanizma. Banka za posebne namene osniva se u slučaju da propadne neka sistemski važna banka. Tada preko noći Agencija za osiguranje depozita osniva novu banku i preuzima svu njenu imovinu i obaveze i nastavlja normalno da radi. Bivši vlasnici ostaju bez svog kapitala u banci", ističe Manić.
Država će ove mere sprovoditi jedino za banke od sistemskog značaja, a uskoro će biti usvojeni i kriterijumi na osnovu kojih će se to određivati. Druga varijanta je da Agencija za osiguranje depozita odluči da sredstva i obaveze propale banke preuzme neka druga banka. Manić ističe da to koji će se model primenjivati zavisi od toga šta će državu najmanje da košta.
