Izvor: RTS, 12.Dec.2009, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna stabilnost kursa dinara
Privrednici strahuju da bi, zbog slabljenja dinara, mogao da se ponovi prošlogodišnji scenario kada je, i pored intervencije Narodne banke, dinar za samo nekoliko meseci oslabio 20 odsto. Ministar Dinkić smatra da je slabljenje dinara sezonskog karaktera.
Prošlonedeljno slabljenje dinara prema evru toliko je uplašilo privrednike, pa čak i neke političare, da su tražili hitan sastanak kod premijera, guvernera i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ministra ekonomije.
Privrednici strahuju da bi mogao da se ponovi prošlogodišnji scenario, kada je, i pored intervencije Narodne banke, dinar za samo nekoliko meseci oslabio 20 odsto i mnoge firme, zbog kursnih razlika, oterao u gubitke.
Privrednici traže da se sastanak održi u utorak. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je za to, iako smatra da je slabljenje dinara kratkoročno i sezonskog karaktera.
I bez intervencije Narodne banke, srednji kurs dinara prema evru biće nešto ispod 96 dinara.
Privrednici razumeju princip ponude i tražnje, prema kome se formira kurs, ali više nisu spremni da tolerišu velike kursne razlike koje im ugrožavaju poslovanje u vreme kada se sastavljaju završni računi.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije kaže da je nedopustivo da dođe do depresijacije kursa dinara.
"Depresijacija kursa dinara je nedopustiva jer smo poučeni iskustvom koje se desilo u 2008. godini, kada smo imali jednu strahovitu depresijaciju kursa dinara gde je gotovo 50 posto srpskih kompanija iskazalo negativan finansijski rezultat zbog negativnih kursnih razlika", navodi Bugarin.
Kompanije sa stranim kapitalom ne očekuju nagle promene kursa jer država, kažu, ima mehanizme da održi njegovu stabilnost.
Srđan Lazović, iz kompanije "Britiš ameriken tobako" navodi da je makroekonomska stabilnost u ovom trenutku neophodna.
"Makroekonomska stabilnost, uključujući i stabilnost kursa je neophodna radi povlačenja stranih investicija. Potrebno je stabilno planiranje, u smislu kursa, posebno radi planova poslovanja i u 2010. godini", objašnjava Lazović.
Špekulacije ili rezultat ponude i tražnje
Privrednici kažu da banke podižu cenu evra kad god oni najave kupovinu deviza, što direktno utiče i na rast evra.
Demantujući da spekulišu kursom, u bankama kažu da samo prate ponudu i tražnju.
"Nije reč o rezultatu špekulacije već ponude i tražnje. Tačno je da je Narodna banka ranijom intervencijom mogla da spreči rast. Da je to učinila prvog dana kada je kurs krenuo nagore mogla je sa manje para da spreči veliki rast", kaže Vladimir Čupić, direktor "Hipo Alpe Adria" banke
Ekonomisti brane politiku kursa Narodne banke, posebno u poslednje dve godine, od kada kurs uglavnom prati inflaciju.
Kažu da je najveći krivac svetska kriza, koja je smanjila priliv stranih investicija.
"Ako poredimo pad vrednosti nacionalnih valuta u okruženju videćemo takođe drastičan pad tih valuta. Ono što je dugoročno rešenje jeste da imate privredu koja je izvozno orijentisana" kaže Mališa Đukić iz Bankarske akademije.
Uloga Narodne banke je da brine o inflaciji, ali i mogućim spekulacijama banaka.
Prošle godine, branila je kurs sa nekoliko stotina miliona evra, sve dok, početkom 2009. godine, nije postignut dogovor sa MMF-om i bankama u Beču, koje su obećale da neće smanjivati aktivnosti u Srbiji. Od proleća do danas, imali smo stabilan kurs i predvidivo poslovanje.
