Izvor: B92, 09.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka štampa o dinaru
Frankfurt -- Nemački dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ) u najnovijem izdanju piše o padu vrednosti srpske valute.
Posle kratkotrajnog zaustavljanja u decembru, srpski dinar je ponovo krenuo nizbrdo u odnosu na evro, tako da je juče za jedan evro trebalo izdvojiti više od 94 dinara, piše FAZ. Taj list je ukazao da, uprkos stalnim intervencijama Narodne banke Srbije u korist domaće valute, ona ima rekordno nisku vrednost, podsećajući da je početkom oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evro vredeo jedva 77 dinara, što je 23 odsto više nego sada.
"Tako se i u novoj godini nastavlja pad vrednosti dinara započet u četvrtom kvartalu 2008, iako su se neki akteri na tržištu nadali stabilizaciji vrednosti domaće valute na nivou od oko 88 dinara".
Ove nade su, dodaje nemački list, izmedu ostalog, počivale na prilivu deviza koje Srbi iz inostranstva svake godine donesu u domovinu tokom zimskih praznika.
Sveukupno, tako je u Srbiju dospelo četiri milijarde dolara, ukazuje FAZ, uz konstataciju da u doba kreditne krize "izgleda da to nema tako veliki značaj kao smanjene strane direktne investicije i manja kreditna aktivnost stranih banaka".
Osim toga, srpska preduzeća (čiji je spoljni dug 2007. porastao za 40 odsto na 10,7 milijardi evra) upravo se spremaju da kupuju devize kako bi otplatila svoja dugovanja u evrima koja dospevaju za naplatu početkom godine, predočava nemački list.
Na srpsku valutu, dodaje se u tekstu, očigledno loše utiče i gasni spor izmedu Rusije i Ukrajine "zato što on već sada ugrožava snabdevanje gasom čitavog regiona, a kao posledica toga sada će se pod pritiskom naći i valute drugih zemalja u jugoistočnoj Evropi.
"Dinar je jedna od najosetljivijih valuta u regionu i na njega utiče gasni spor. Pored toga, preduzeća traže čvrste strane valute", naveo je FAZ ocenu stručnjaka za deviznu strategiju američke investicione banke "Meril Linč" Benua Ana.
Površan pogled na ekonomske podatke ne otkriva odmah razloge za slabost dinara, ističe taj dnevnik ukazujući da srpska privreda od 2001. godine stalno beleži rast, pri čemu je u periodu od 2001. do 2006. u Srbiji ostvarena prosečna stopa privrednog rasta od oko 5,7 odsto, a u 2007. godini čak 7,3 odsto.
Međutim, pored visoke stope nezaposlenosti od zvanično 26 odsto i velike kreditne zaduženosti u stranoj valuti, najveći problem je prevelik deficit u platnom bilansu.
Agencija "Standard end pur" je, u tom kontekstu, početkom decembra kritikovala brzi porast deficita u platnom bilansu za preko 18 odsto u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP).
Osim toga, piše FAZ, u doba finansijske krize kritična je postala velika zavisnost srpskog bankarskog sektora od zapadnoevropskih banaka zato što bi one zbog krize mogle da smanje kapital investiran u Srbiji, što bi, pak, dovelo do drastičnog smanjenja kreditiranja i time do drastičnog pada rasta.
Tragovi opadanja mogli su već da se primete, piše frankfurtski list, navodeći da je u trećem kvartalu 2008. realni privredni rast oslabio sa 6,3 odsto u drugom kvartalu na 4,9 procenata, a da bi u četvrtom tromesečju mogao da bude još manji.
A nacrt budžeta vlade za 2009. bazira se na rastu BDP-a od 3,5 odsto, što se uklapa u nedavno objavljene rezultate ankete u kojoj su srpska preduzeća izrazila najveći pesimizam od 1995. godine, piše FAZ.
Nemački dnevnik citira i zaključke An Benua o tome da je "problem Srbije slabiji tempo rasta i veliki deficit u platnom bilansu koji se teško može finansirati", pri čemu će u komlikovanim okolnostima za evropske zemlje u razvoju, dinar verovatno ostati slab i u 2009.
Nešto veći optimizam izražava, međutim, Martin Štelceneder, analitičar "Rajfajzen banke" u Beču koji, doduše, očekuje narednih meseci oscilacije i eventualni raspon vrednosti zajedničke evropske valute od 80 do 100 dinara za evro.
Ali, po njegovom mišljenju, pritisak na gubitak vrednosti bi u drugoj polovini 2009. mogao da popusti kada bi na zapadnim tržištima indikatori konjunkture trebalo da se poboljšaju.
Osim toga, podnošenje zahteva za članstvo Srbije u Evropskoj uniji planirano za 2009. godinu moglo bi da deluje pozitivno, kao i visoka referentna kamatna stopa od 17,75 odsto.
"Ali, za sada mora da se konstatuje trend opadanja vrednosti dinara", zaključuje "Frankfurter algemajne cajtung".
