Izvor: RTS, 03.Feb.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavljen pad proizvodnje
Pad industrijske proizvodnje, uvoza, izvoza i unutrašnjeg prometa, koji je počeo u drugoj polovini 2008, nastavlja se i ove godine, zaključak je najnovijeg biltena MAT Ekonomskog instituta. Ukoliko se dinar prepusti tržištu, njegova vrednost će nastaviti da pada.
Srpska privreda počela je da oseća uticaj svetske ekonomske krize u drugoj polovini prošle godine, kada je došlo do sve većeg pada proizvodnje, koji je najveći bio u decembru, izjavio je urednik biltena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Makroekonomske analize i trendovi"- MAT Stojan Stamenković.
Stamenković je rekao da su od decembarskog pada proizvodnje, veći bili samo pad 1992. godine po uvođenju sankcija i za vreme bombardovanja 1999. godine.
Rekao je da je u januaru proizvodnja bila za devet odsto manja nego u decembru, a ukoliko bi se ove godine proizvodnja zadržala na decembarskom nivou, bila bi manja za 10 odsto nego 2008. godine.
Pad proizvodnje najviše se osetio u prerađivačkoj industriji i to u proizvodnji osnovnih metala, a zabeležen je i u prehrambenoj industriji, iako je prošla godina bila izuzetno rodna.
Jedini izuzetak su farmaceutska i hemijska industrija gde je proizvodnja zadržana na istom nivou.
Stamenković je ukazao da opadajuću tendenciju imaju i izvoz i uvoz, s tim što opada uvoz repromaterijala i sirovina i kapitalnih proizvoda.
To znači da nije na vidiku oživljavanje investicija ni industrijske proizvodnje, ocenio je Stamenković.
Vrednost dinara će nastaviti da pada
Vrednost dinara će verovatno nastaviti da pada, ukoliko se i dalje bude istrajavalo na tome da ga određuju tržišni odnosi, jer je smanjena devizna ponuda, izjavio je urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.
Stamenković je ukazao na to da centralna banka može intervenisati deviznim rezervama na tržištu sve do neke kritične granice, jer i MMF zahteva da rezerve ne opadnu ispod određenog nivoa.
Prema njegovom mišljenju, model ravnoteže, koji se zasnivao na obilnom prelivanju kapitala u potrošnju putem obilnog priliva novca spolja, iscrpljen je.
Zato je potrebno definisati novi model, koji će angažovati domaću štednju za investicije i bitno umanjiti udeo javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu.
Fiksni kurs bi doveo do crnog tržišta
"Privrednici traže stabilan i predvidiv kurs da bi mogli nesmetano da posluju, ali to je prilično suprostavljeno", napomenuo je Stamenković, ističući da bi uvođenje fiksnog kursa dovelo do crnog tržišta.
Sem toga, prema mišljenju ovog ekonomiskog stručnjaka, sigurno bi usledila devalvacija, što je u suprotnosti sa predvidivošću.
Posledica će biti smanjenje realnih plata i penzija, jer se one moraju prilagoditi smanjenom prilivu deviza. "Vladine mere za učešće u kamatama i za preuzimanje rizika kreditiranja su u principu dobre, ali je njihov domet zbog relativno malih iznosa kredita ograničen", ocenio je Stamenković, napominjući da bi trebalo smanjiti državni budžet.
Odliv kapitala nemoguće sprečiti
Njegov kolega Miladin Kovačević smatra da je finansijski plan za ovu godinu tesan i da budžet ne može računati sa rastom prihoda od 3,5 odsto.
Budžet bi mogao da se skreše tamo gde su najveća izdavanja - za plate i penzije, ali je verovatnije da će do njihovog pada doći pod uticajem inflacije, procenio je Kovačević.
Ekonomsti su ukazali i da najveća opasnost po finansijski sektor Srbije može doći iz okruženja od matičnih banki, koje će ako postanu nesolventne, ubrzano povlačiti plasmane iz Srbije.
Dosadašnje iskustva raznih zemalja pokazuju da je odliv kapitala iz zemlje gotovo nemoguće sprečiti, tako da ne postoje odgovarajuće mere.
U takvoj situaciji se javlja potreba da se država zaduži u inostranstvu, uključujući i MMF, sa ciljem da se ojača likvidnost i smiri kurs, istakli su ekonomski stručnjaci.
.jpg)
