Izvor: B92, 12.Jan.2010, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Racionalno koristiti rezerve
Beograd -- Narodna banka Srbije će intervenisti na deviznom tržištu ako bude potrebe, ali ne da bi zadovoljila nečije želje u pogledu kursa, kaže guverner Jelašić.
Posle pet dana uzastopnog pada vrednosti, dinar je danas, prvi put od početka ove godine, ojačao prema evru i to za 0,1 odsto. Zvanični srednji kurs je 97,3274 dinara za evro. Evropska valuta vredi oko 10 para manje nego juče, kada je kurs bio 97,4290 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinara za evro. To je bila najslabija vrednost domaće valute od uvođenja evra 2002.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je za "Blic" da će centralna banka ukoliko bude potrebno intervenisati na deviznom tržištu jer ima dovoljno deviznih rezervi. Guverner je upozorio da devizne rezerve neće biti korišćene u prevelikom obimu da bi zadovoljile bilo čije želje.
Jelašić smatra da se centralnoj banci jedino može prebaciti da nije bila spremna da prodaje devizne rezerve po, kako se izrazio, 'ćefu' pojedinaca koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac vratiti.
Jelašić podseća da je osnovni cilj Narodne banke da održi stabilnost cena, kao i da najveći deo porasta deviznih rezervi potiče iz zaduživanja kod MMF, tačnije to je celih 1,3 milijarde evra.
On upozorava da svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi i pita ko će sutra da stvori te devize da bi se izmirile obaveze koje pristižu, tim pre što one potiču iz zaduženja.
Prema Jelašićevom objašnjenju, način finansiranja deficita na kraju prošle godine uticao je na kurs domaće valute prema evru, što se ne poklapa sa tvrdnjama ministarke finansija Diane Dragutinović koja tvrdi da je minus države u decembru bio niži od prosečnog deficita još od 2006. godine.
"Činjenica da Narodna banka zna koliki je planirani deficit, ne znači i da može tačno da predvidi koji će biti obim tražnje za devizama. Da postoji takva magična formula, ne bi bilo potrebno tržište deviza, nego bi se samo popunila 'jednačina' deviznog tržišta”, rekao je Jelašić.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da je mali prenos pada kursa na cene, tako da građani nisu u većoj meri osetili pad vrednosti dinara.
"Pad kursa od 4-5 dinara dovodi do dodatne inflacije od samo jedan procenat, dakle građani ipak kupuju robe, čije cene su pre svega u dinarima i njih zanima inflacija kada je u pitanju njihov životni standard, ne cena evra, dakle to važi za neke velike transakcije kao što je kupovina stana", objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, od višednevnog uzastopnog pada dinara najveću štetu pretrpeli su uvoznici.
"Jasno je da su gubitnici neto uvoznici zato što im je potrebna veća količina dinara za uvoz. Oni neće moći da prenesu značajan deo povećanja cene evra na cene imajući u vidu da je slaba tražnja, da je zemlja u recesiji, da je slaba kupovna moć. To je jedan bitan aspekt. Drugi gubitnici su oni koji imaju kredite u evrima ili indeksirane u evrima, što je češća stvar, to su najvećim delom preduzeća, a u manjoj meri građani i njima svakako pomeranje kursa povećava njihovu otplatnu ratu", kaže Nikolić.
Sa druge strane, izvoznicima je slabiji dinar odgovarao jer su dobili više novca, pa je i njihova pozicija u isplati zarada zaposlenima bila jača.
