Izvor: Politika, 02.Okt.2015, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Migranti nisu pogurali dinar
Osim naše, ojačale su i valute drugih zemalja zbog mera Evropske centralne banke i smanjenja dužničke napetosti oko Grčke
Dinar je već duže vreme stabilan. Čak i jača. Zvanični srednji kurs juče je bio 119,7 dinara, ali za to nisu zaslužni nevoljnici s Bliskog istoka i njihova potrošnja u Srbiji, kako se procenjuje u pojedinim stručnim krugovima. Za mesec dana vrednost dinara porasla je 0,5 odsto, a od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine više od celog procenta.
Ovih dana mogu se čuti procene da migranti dnevno u Srbiji troše oko šest miliona evra. Mesečno oko 180 miliona evra. Malo ili mnogo za jačanje dinara?
Krajnje površna i računica koja ne stoji. Kurs dinara već je bio „primiren” još s proleća ove godine. Mnogo pre dolaska migranata. Činjenica je da se ti bliskoistočni nevoljnici mogu videti i u bankama i da im novac stiže od rođaka preko Vestern juniona. Međutim, oni se u većini slučajeva kod nas zadržavaju dan, dva i novac uglavnom iznose sa sobom, jer su tek na pola puta do države, svog konačnog odredišta.
Da bi sprečila osetnije jačanje dinara NBS je od početka godine kupila 840, a prodala svega 130 miliona evra. Sasvim obrnuto nego pre koju godinu kada je prodavala više od milijarde evra, a kurs nije mogla da zauzda.
Oprezniji stručnjaci, ipak, tvrde da Srbija po jačanju domaće valute ni po čemu nije izuzetak. Slično se dešava i kod regionalnih valuta koje su u režimu plivajućeg deviznog kursa. Od početka godine poljski zlot ojačao je za 2,30, češka kruna za 1,9, mađarska forinta za 0,8, a rumunski lej za 1,2 odsto.
Razlozi za jačanje ovih valuta, pa i dinara, navode stručnjaci, nalaze se u interesu stranih investitora za kupovinu dužničkih hartija zemalja u razvoju, a sve kao posledica smirivanja tenzija u pogledu paketa pomoći Grčkoj od početka jula, kao i zbog nastavka „upumpavanja” novca Evropske centralne banke u svoj bankarski sistem. U našem slučaju za stabilnost dinara veoma je važno i smanjenje fiskalnog i deficita tekućeg računa.
Analitičar Hipo banke Marko Danon kaže da su prethodnih meseci nešto pojačani pritisci na jačanje vrednosti dinara, usled čega je domaća valuta ojačala za oko jedan odsto nominalno od početka godine.
Ovi pritisci su u vezi sa pojačanim prilivima kapitala na domaćem tržištu duga, u skladu sa znatno povećanom likvidnošću na međunarodnim tržištima, nakon mera Evropske centralne banke početkom godine. Ovakva kretanja su, osim na domaćem tržištu, vidljiva u slučaju i drugih regionalnih valuta u režimu plutajućeg kursa – kaže Danon.
I analiza Erste banke pokazuje da su tražnja investitora i intervencije NBS glavni razlog za stabilnost dinara.
– Na deviznom tržištu smo u poslednjih nekoliko meseci videli veće pritiske u pravcu jačanja, pri čemu je povoljnije ekonomsko i fiskalno okruženje bilo vetar u leđa da trgovanje bude atraktivnije kao protivteža međunarodnim trzavicama koje su izazvali događaji u Grčkoj. Odnos evra i dinara uglavnom je stabilan, a mi i dalje vidimo malo smisla u tome da se dozvoli da dinar ojača ispod granice od 120 dinara za evro, pri čemu glavne opasnosti dolaze od potencijalnog izbijanja novih nestabilnosti na globalnim tržištima i rizika vezanih za pogoršanje situacije u pogledu obaveza preuzetih prema stendbaj aranžmanu sa MMF-om, navode u ovoj banci.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da je politika sprečavanja jačanja dinara dobra zato što bi u suprotnom došlo do urušavanja spoljnotrgovinskog bilansa. „Sa druge strane, takva politika NBS je dobra i sa aspekta budžeta, jer jak dinar smanjuje prihode od uvoznog PDV-a, koji čini dve trećine ukupnog PDV-a, a između ostalog smanjuje i prihode od akciza”, ukazao je Nikolić. On ocenjuje da kretanje kursa ukazuje da će se obistiniti projekcija Ministarstva finansija zacrtana u Fiskalnoj strategiji, a po kojoj će prosečan kurs u ovoj godini biti 120 dinara za jedan evro. Najniža vrednost dinara prema evru ove godine bila je 29. januara – 123,57 dinara.
J. Rabrenović
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
