Izvor: Politika, 24.Mar.2011, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kursne razlike ne biraju firmu
Na najvećim mukama su oni preduzetnici koji su investirali u evrima, a prave posao u dinarima koji gube vrednost
Gubici izazvani kursnim razlikama ne biraju preduzeće. Tako se pre nekoliko dana Nenad Ognjenović, direktor „Galenike”, u stilu koji je u ovdašnjoj javnosti uglavnom bio rezervisan za krupne privatne kapitaliste, požalio da je besparici u firmi delom kumovala i kursna lista. Sirovine i lekove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je kupovao po jednoj ceni, a posle nekoliko meseci, kad je roba stizala na naplatu, zarađivao je mnogo manje, jer je dinar slabio, a vrednost evra rasla.
– Ako taj problem ima „Galenika” i to u trenutku kad farmaceutska industrija beleži kakav-takav rast, ako su te probleme imale državne firme koje su monopolisti na tržištu, onda možete da zamislite kako je situacija očajna u privatnim preduzećima u Srbiji – kaže jedan od preduzetnika.
Prema rečima Nebojše Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca, koja okuplja mala, srednja i velika preduzeća, kursne razlike su najviše pogodile najmanje firme.
– Mali uvek najviše trpe. I dalje se mnogo više malih preduzeća otvara nego što se zatvara. Ali, istina je da kursne razlike pogađaju sve i da ćemo i u narednom periodu to teško moći da izbegnemo – kazao je Atanacković.
Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora, ipak misli da su na najvećim mukama oni preduzetnici koji su investirali, ali se prethodno zadužili kod banaka kako bi taj novac uložili. Sad stižu kamate, a „kolju” ih i kursne razlike.
Kako kaže, najteže je bilo 2008. godine kada je kriza krenula.
– Sećam se da je kurs pao 20 odsto, a sve što smo mogli tada je da gledamo kako nam se kapital topi – prisećao se Spasojević.
Zašto se niste hedžovali, odnosno zaštitili od kursnih razlika, citirali smo viceguvernera Bojana Markovića.
– Banke to ne rade džabe, već uz proviziju koja nije mala – objašnjava naš sagovornik.
Spasojević poseća da je i krajem osamdesetih srpska privreda imala ogromne probleme zbog kursnih razlika, ali su se tada zajmovi uzimali u dinarima.
– Kad je dinar slabio država mi je pomagala, jer je moje zaduženje bilo manje, sad mi slabljenje nacionalne valute ne pomaže – kaže Spasojević.
Aktuelnu stabilnost na deviznom tržištu naši sagovornici opisuju kao privremenu. Prema očekivanjima privrednika, do izbora neće biti većih iznenađenja na kursnoj listi.
Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da je neozbiljno kad guverner kaže da je kurs u prethodnoj godini pao za svega 10 odsto.
– Na svetskom tržištu je žestoka borba za jedan procenat profita. Guverner se „frlja” procentima kao da su nama svi rasponi svetskog tržišta otvoreni, pa za nas gubitak od 10 odsto nije ništa. Ovde je sve lutrija – objašnjava.
Kaže da su mu je nedavno ceo profit od pet odsto zbog slabljenja evra „pojele” kursne razlike.
– Ovo što se sada dešava „Galenici” epilog je onoga što smo mi govorili sve vreme krize. Država ne može sav teret krize da prelije na privredu – ubeđen je Knežević.
Toplica Spasojević smatra da bi naša centralna banka trebalo da recept za stabilnost nacionalne valute potraži u Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj ili Bosni i Hercegovini.
– Tamo poslujem pa znam kako kod njih izgleda kursna lista i znam da za razliku od nas imaju štedljivu vladu – kaže Spasojević.
Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor”, ne poriče da mu kurs kvari bilanse, ali ipak misli da je to ogledalo naše privrede.
– Naš ekonomski sistem je u tom pogledu faličan i nema leka za taj problem dok se na bolji način ne postavi celokupa ekonomska politika – uveren je Todorović.
A. Nikolić
objavljeno: 24.03.2011
Pogledaj vesti o: Dinar
