Izvor: B92, 01.Mar.2013, 19:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko zaista košta "Konstantin"?

Ministar kulture Bratislav Petković izjavio je danas da ministarstvo do sada nije uplatilo ni dinar od planiranih 11 miliona dinara za predstavu "Konstantin", jer se preispituju troškovi koji su, prema njegovim rečima, preveliki.

"Ugovori koji su potpisani sa rediteljem Jugom Radivojevićem, dramaturgom Ivanom Velisavljevićem i ostalim autorima, moraju da se ispoštuju, ali do sada nije isplaćen nijedan dinar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ", kazao je Petković na konferenciji za novinare predstavljajući mesečni izveštaj o radu svog resora.

On je rekao da kada je vlada u novembru prošle godine donela odluku o obrazovanju Odbora za obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta, čiji kopredsednici su predsednik Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej, a članovi cela vlada, obaveza Ministarstva kulture je bila da realizuje programe obeležavanja Edikta na republičkom nivou.

Prema rečima ministra, za predstavu "Konstantin" je planirano 100.000 evra, odnosno 11 milona i 500 hiljada dinara, a taj novac obezbeđen je iz tekućih budžetskih rezervi kako se ne bi ugrozila realizacija predstave koja je premijerno odigrana 27. februara u Nišu, a u ponedeljak, 4. marta se igra u Beogradu u Narodnom pozorištu.

Kako je Petković rekao, "za sada ništa nije potrošeno, kostimi i scenografija su urađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu i Niškog pozorišta".

Predstavljajući aktivnosti svog resora u prošlom mesecu kao najvažnije ministar je izdvojio formiranje sedam komisija u oblasti zaštite kulturnog nasleđa koje će odabrati projekte koje će sufinansirati ministarstvo.

Projekti treba da obuhvate nepokretno kutlurno nasleđe, arheološko nasleđe, muzejsko nasleđe, arhivsku gradju, nematerijalno nasleđe, stare i retke knjige, bibliotečko-informacionu delatnost, a biće odabrani do ponedeljka, kada će i odluka biti objavljena na sajtu ministarstva.

Petković je u mesečnom izveštaju izdvojio i odluku za dodelu posebnih priznanja umetnicima, odnosno stručnjacima u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina na kome se našlo 50 umetnika.

Ministar je naveo da ovo priznanje postaje sve više socijalna kategorija i najavio formiranje Radne grupe koja će raditi na izmeni Uredbe o bližim uslovima i načinu dodele priznanja. Takođe je u toku rad Komisije za određivanje statusa Ustanova kulture od nacionalnog značaja, a projekat "Beograd 2020" biće i republički, a ne samo gradski.

Prema rečima državnog sekretara Miroslava Tasića, održan je veoma važan sastanak Nacionalnog i Gradskog saveta za kulturu kome je prisustvovala i gradski sekretar za kulturu Katarina Živančević.

"Sednica je trajala četiri sata, ali trebalo je i ranije da je održimo, jer je kultura zajednička. Dogovorili smo se da projekat "Beograd 2020" bude od sada i republički, učinićemo zajedničke napore da Beograd bude Evropska prestonica kulture 2020. godine zajedno sa Zagrebom kao gradom iz EU", kazao je Tasić.

Kako je rečeno na skupu, u okviru međunarodnih aktivnosti Srbija se prvi put predstavila na Međunarodnom sajmu knjiga u Minsku, a u toku su pripreme za učešće na Sajmu knjiga u Lajpcigu.

Predlog nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima je u javnoj raspravi od pre dva dana. Biće održane četiri tematske debate u Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu i Beogradu na kojima će učestvovati udruženja i asocijacije medija i novinara, istaknuti stručnjaci iz odgovarajućih oblasti i svi zainteresovani gradjani.

Kritičke primedbe, ideje i konkretne primedbe radna grupa će razmotriti do kraja javne rasprave.

Paralelno sa aktivnostima u vezi sa Zakonom o javnom informisanju i medijima intezivno se radi na Zakonu o elektronskim medijima. On će sadržati niz članova koji regulišu pitanje statusa RTS i RTV, budućeg statusa RRA i uvodjenje novih pojmova u skladu sa direktivama Evropske unije. Rad na ovom zakonu biće završen u prvoj nedelji marta, a zatim sledi procedura javne rasprave.

Nastavak na B92...