Izvor: S media, 27.Apr.2011, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko će nas koštati jak dinar?
Dinar je iz dana u dan sve jači. Građani se raduju jer im plate vrede više, a najzadovoljnije su banke koje „trljaju ruke“ zbog zarade. Ipak, negativne posledice osetiće privreda, jer kurs dinara nije prirodan, kažu ekonomisti.
Dinar već nekoliko nedelja neprestano jača, pa srednji kurs danas iznosi 100,57 dinara. Po prvi put ove godine, na menjačnicama su okačene table da se za evro može dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << manje od 100 dinara. Dok građani trljaju ruke jer za svoju platu mogu da dobiju više evra, privrednici se hvataju za glavu jer prilikom izvoza dobijaju - manje para. Ekonomisti se slažu da su efekti ovakvog kursa pozitivni, ali samo kratkoročno. Na dugi rok, upozoravaju u razgovoru za S media portal, posledice će biti pogubne!
Dinar još jači
Ko radi, boji se gladi
Ekonomista Mijat Lakićević za S media portal kaže da od „jakog dinara“ dobijaju samo oni koji su zaduženi.
- Rast dinara je posledica većeg priliva deviza na tržište – objašnjava Lakićević. - Do toga je došlo jer je Narodna banka, u pokušaju da zaustavi inflaciju, podigla referentnu kamatnu stopu. Državne hartije se prodaju po stopi od 10 do 12 odsto. To privlači banke i svakog ko ima pare, jer je to dobra zarada. Po tom osnovu dolaze devize, a veća količina deviza odmah jača dinar.
Evro za 99 dinara
Kao i svaka pojava u ekonomiji, i ovo iznenađujuće jačanje domaće valute ima kratkoročne i dugoročne posledice, kaže Lakićević.
- Kratkoročno gledano, jak dinar pomaže i privredi i građanima, odnosno onima koji su zaduženi. Ovim dobijaju oni koji imaju kredite, dakle koji više troše, a nisu zaradili. Ali, generalno gledano, to nije dobro. Za privredu nije dobro jer loše utiče na izvoznike; oni dobijaju manje dinara za svoj izvoz i to slabi njihovu ekonomsku moć. To ujedno ’odseca krila’ onima koji su dobri i koji su konkurentni - napominje Lakićević.
On, takođe, ističe da je zbog ovakvog razvoja događaja isplativije da se na kraći rok štedi u dinarima.
„Mazanje očiju“
Ekonomista Milan Kovačević za S media portal ističe da je trenutni kurs dinara odraz problema u sistemu u kom više funkcioniše evro nego dinar:
- Sa jedne strane imamo Narodnu banku sa punim ingerencijama oko deviznog kursa i deviznog poslovanja. Potom imamo veoma rigidan devizni režim, u kom su strogo sročena pravila kako se dinari mogu pretvarati u evro. I konačno, čitava privreda i stanovništvo su se zadužili u evrima, pa je kurs evra izuzetno važan u mnogim delovima života. Ali, ne bi bilo tako da smo „dinarizovali“ domaću privredu! Međubankarsko tržište je usko, pa banke sa malom razmenom dinara u evro, i obratno, zapravo kreiraju kurs evra. Pošto smo imali ubrzanu inflaciju, u poslednje vreme čitavo bankarstvo ima interesa da ’umiri’ inflaciju, pa onda oni određuju kurs. To pravi veliku štetu našem odnosu izvoza i uvoza, a sa druge strane umiruje javnost da je situacija bolja nego što jeste.
Vlast će pojesti sav novac od 'Telekoma'!
U formiranju kursa poseban problem stvaraju banke, ističe Kovačević.
- Do sada je bankarski sektor imao interes da kurs bude „nemiran“, jer banke kupuju i prodaju devize u saldu koji je potreban. Sa druge strane, kupovni i prodajni kurs je vrlo ’razmaknut’. Zbog toga bankari mnogo zarađuju, a građani i privreda gube na kursnim razlikama. Ako devizni režim i uloga uskog međubankarskog tržišta ne budu promenjeni i ukoliko guverner ne bude sproveo neke druge mere za savladavanje inflacije, onda će ova situacija potrajati neko vreme - zaključuje Kovačević.
Dušan Mlađenović
(Foto:P r e s s)
