Izvor: RTS, 04.Mar.2014, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske promene menjaju način života
Sredinom 21. veka dobićemo još jedan letnji mesec, poručuju iz Instituta za meteorologiju. Posledice prirodnih katastrofa mogu se smanjiti, Na svaki uloženi dinar u prevenciju, šteta je manja 10 puta.
Klimatske promene su jedna od najvećih pretnji 21. veka, a očigledne su već danas. Ako zajednička akcija odmah počne, biće još vremena da se izbegnu najgori uticaji. U suprotnom, već za 30 godina klima na našim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prostorima neće podsećati na onu iz 20. veka i u potpunosti će nam izmeniti način življenja.
Voće je već u sred zime počelo da cveta, a u potocima i bunarima je sve manje vode. Ibar podno Kopaonika može da se pregazi.
U poslednja tri meseca u Srbiji je pala tek jedna trećina uobičajenih padavina, a ovako malo snega na planinama nije bilo još od sredine prošlog veka. A da i mi svojski gomilamo gasove u atmosferi koji zagrevaju planetu ukazuje činjenica da Srbija potroši pet puta više energije po jedinici proizvoda nego što je svetski prosek.
Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju kaže da već imamo 25 letnjih dana više nego što je to bilo sredinom 20. veka. Prema njegovim rečima, projekcija buduće klime pokazuju da će se taj trend nastaviti u budućnosti tako da ćemo sredinom 21. veka, oko 2050. godine, dobiti još jedan letnji mesec.
Već tri meseca reke plave Sloveniju i Hrvatsku. U ovakvim situacijama je od velikog značaja međugranična saradnja. Srbija trenutno učestvuje u osam programa podunavskog i jadranskog regiona što je Evropska unija podržala sa 80 miliona evra.
Bez obzira na porast stepena opasnosti, posledice prirodnih katastrofa mogu se smanjiti. Na svaki uloženi dinar u prevenciju, šteta je manja 10 puta.
"Smanjujemo uticaj čoveka na izazivanje tih opasnosti, pre svega na izazivanje požara na otvorenom prostoru, za smanjenje opasnsti od poplava, na uređenju vodotokova, edukacijom našeg stanovništva. Zakonom o zaštiti od požara, članom 50, je zabranio paljenje organskog otpada na otvorenom prostoru", rekao je Đorđe Babić, zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije.
Sada je jasno da mi ne možemo samo da posmatramo kako raste nivo okeana i nestaju neka daleka ostrva. Klimatske promene pogađaju i nas. Možda je naosetljiviji sektor poljoprivrede. U Srbiji se navodnjava tek dva odsto površina. Kako bi se prinosi očuvali navodnjavanje treba unaprediti i sejati sorte otporne na sušu.
