Izvor: Blic, 14.Sep.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kant i tajkuni
Ovih dana sedeo sam u jednom povećem društvu. Briljirao je jedan naš sugrađanin koji je znao, čini mi se, sve o uticajnim ličnostima našeg javnog prošlog i sadašnjeg života.
Koliko koji političar, ako je tome sklon, krade, koliko koji tajkun potplaćuje druge da bi to postao a takav ostao, ili koji je propao ili će tek propasti. Ako ne baš u dinar, a ono zna u milion tačno. S njim sam se obreo u stvarnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o kojoj ništa ne znam, a koja bi trebalo da je i moja stvarnost jer živim na istoj geografskoj širini i dužini sa tim našim zlosrećnim bogatunima.
Kako ja tu našu stvarnost ne znam, zapitao sam se da li ja uopšte smem da sa rukama u džepovima išta više napišem u ovoj rubrici koja se bavi nekim deformacijama društva i pojedinaca (katkada i o njihovim vrlinama) u našem javnom života, koje su maltene ništavne u odnosu na one krupne iz priče našeg sugrađanina.
Upitao sam se u kojoj to ja lažnoj stvarnosti živim. Da bih ubrzo došao do filozofskog pitanja šta je to stvarnost i preslišao se kakve mi je odgovore na to pitanje nudila „čista" filozofija koju sam studirao.
Ubrzo sam došao do saznanja da ja možda uopšte još ne znam šta je stvarnost. Sve do toga da se zapitam da li uopšte postoji jer možda je sve to što mislim da me okružuje samo moja predstava. Ako je tako, ja sam solipsist.
Moram da kažem da me je ovo moje razmišljanje donekle utešilo jer što bih ja baš priznao kao apsolutnu stvarnost onih koji me najmanje interesuju, koje nikako ili slabo poznajem, niti imam potrebu da ih upoznam. Koliko znam, većina onih koji žive u mom koordinatnom sistemu dele društvenu stvarnost u kojoj ja živim, pa ću nastaviti o njoj da pišem.
Mislim da su moji čitaoci shvatili da sam s izvesnom ironijom zloupotrebio filozofiju na površan način tamo gde je ona najdublja. Ali šta mi i preostaje posle šokantnog saznanja o jednom sloju stvarnosti koja kraj mene živi svoj paralelni zloćudni život.
