Izvor: B92, 19.Jun.2013, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se preračunala Vlada Srbije
Beograd -- Vlada se preračunala na nekoliko frontova: računala je na slabiji dinar, na veći priliv stranih investicija i na veće razumevanje Fiskalnog saveta i MMF-a.
Rezultat takve računice vidi se u najsvežijim makroekonomskim podacima-bez preduzimanja ozbiljnih reformi (za političku upotrebu nazvanih "hrabrim ekonomskim merama") preti nam budžetski deficit od 7% BDP, piše Biznis i finansije.
Na pitanje zašto su prihodi od PDV-a toliko podbacili u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na prošlu godinu, urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić jednostavno odgovara-to je fenomen!
Iza fenomena, ipak, stoji pogrešna pretpostavka da će dinar ostati na prošlogodišnjoj vrednosti. U skladu sa tim (za evro se pre godinu dana plaćalo i 119 dinara) planirani su i prihodi budžeta. Prosečna vrednost evra u prva četiri meseca ove godine je 111,5 dinara, te se u toj razlici krije “podbačaj” najizdašnijeg prihoda republičke kase. Da je evro ostao na 119 dinara, prihodi od PDV-a bili bi veći za 4,4%. Dodatan udarac za planirane budžetske prihode ( koji je po svojoj prirodi zapravo dobra vest!) je da na pad prihoda od poreza utiče i to da je izvoz značajno veći od uvoza- a 2/3 prihoda od PDV-a se naplaćuje pri uvozu!
Usko povezano sa “fenomenom PDV-a” je i pitanje zašto je budžetski deficit drastrično veći od plana. Prema analizi Kvartalnog monitora, bez dodatnih mera (“hrabrih poteza, štednje, itd...”) deficit budžeta bio bi veći za oko 2% BDP. Inicijalna precenjenost prihoda vredela je oko 45 mlrd dinara ( 1,2% BDP), prihodi od PDV-a, akciza i carina manji su od plana za 0,8% BDP te bi deficit, tako, umesto 3,6% došao do 5,5%-i to bez rashoda koje naša država ne iskazuje u svojoj računici, kao što su plaćanja na ime garancija za kredite javnih preduzeća poput Srbijagasa, troškovi sanacije banaka i subvencije za Železaru i slična preduzeća-gubitaše. Kada se sve to ukalkuliše, deficit bi , bez novih mera, premašio 7% BDP.
Tu dolazimo do “nerazumevanja” za Vladu od strane MMF-a i Fiskalnog saveta, koji su uračunali sve razlike i troškove i izašli u javnost sa upozoravajućim rezultatima svojih analiza (procena MMF-a bila je da bi deficit mogao da dostigne i 8% ukoliko Vlada ne sprovede oštre rezove). Guverner NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je prošle nedelje da je kurs zaljuljan zato što je MMF izdao “zdravstveni karton” srpske ekonomije” u kome su iznete ne mnogo vedre ocene o budžetskom deficitu, mada je izrazila rezervu o korišćenoj metodologiji. Takođe je, povodom slabljenja vrednosti dinara, rekla da je Fiskalni savet "mahao papirima" po medijima da predstoji bankrot države što, naglašava, nije tačno. Kritiku na račun Fiskalnog saveta uputio je i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavom da Fiskalni savet rado preporučuje zamrzavanje penzija, a da se nije setio da smanji svoje ogromne zarade. Milojko Arsić je na prezentaciji Kvartalnog monitora objasnio da je, zaista, okidač za najskoriju depresijaciju bilo objavljivanje podataka o lošem stanju u javnom finansijama, ali i podsetio da su iz Vlade Srbije dolazile krajnje protivurečne poruke o “budućem paketu mera” dok su podaci o visini deficita i javnog duga bili dostupni i investicionim bankama, rejting agencijama i, u krajnjem, samim investitorima koji su i samostalno mogli da donesu odluku koju su i doneli-da se povuku iz ulaganja u državne hartije od vrednosti i okrenu kupovini deviza. “Ukoliko, dakle, Srbija želi da smanji uticaj “povodljivih investitora na kurs”, savetuje Arsić, “treba da popravi stanje u tekućem bilansu”.
Kao zaključak može da posluži stav izdavača Kvartalnog monitora - Fondacije za razvoj ekonomskih nauka (FREN)- iznet u saopštenju za javnost: ”Dok iz Vlade dolaze konfuzni i protivurečni stavovi o tome kako će se ekonomska politika voditi, kao i da li su i kakve reforme neophodne, u Vladi je postignuto relativno snažno jednistvo u kritici i osporavanju Fiskalnog saveta i (nešto manje) jedinstvo u kritici MMF-a. Umesto argumentovane rasprave o ekonomskim problemima, mogućim politikama i reformama nude se populizam, poluistine i potpune neistine”. Da bi demokratsko društvo uspešno funkcionisalo, saopštio je FREN, neophodno je postojanje stručne i od Vlade nezavisne analize ekonomske politike.
