Izvor: B92, 25.Feb.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Jačanje dinara teško
Beograd -- Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je gostujući u "Kažiprstu" B92 da će se domaća valuta teško vratiti na kotu od 76 ili 77 dinara za jedan evro.
Ukoliko oscilacije kursa dinar- evro budu pretile da ugroze planirani nivo inflacije, Narodna banka će tek onda intervenisati na deviznom tržištu, izjavio je guverner Radovan Jelašić.
Plate su još više opale ako se njihova vrednost računa u evrima. Klizanje dinara se nastavlja i svakodnevno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imamo nove istorijeske vrednosti evra u odnosu na domaću valutu.
Najveći sindikat i najveći kapitalisti potpisali su pakt u nameri da izvrše pritisak na Vladu da zaustavi pad domaće valute.
Guverner Radovan Jelašić kaže da nema šanse da se dinar vrati na nivo pre krize dok se ne izmene još neki ekonomski parametri, i još jednom poručuje da niko ne može da vrši pritisak na Narodnu banku Srbije. I
Istovremeno, predsednik Srbije Boris Tadic najavljuje nove ekonomske mere u dogovoru sa Vladom i guvernerom Centralne Banke, a Vlada najavljuje borbu protiv evroizacije tržišta.
Danas ne postoje stambeni krediti u dinarima, a na potrošačke kredite u domaćoj valuti kamate su višestruko veće nego ako se opredelite za deviznu klauzulu.
Zamislite situaciju da postoje stambeni krediti u dinarima, da kamate na potrošačke kredite u dinarima budu oko 6 a ne oko 20 odsto.
Nikoga danas ne bi bolela glava što evro jača. Realnost je međutim potpuno drugačija. I građani i privreda zadužuju se u evrima. Klizanje dinara građanima kvari kućne budžete a privredi ekonomske bilanse.
I mada i pojedini ministri dele stanovište da je nužno da dinar ojača guverner Radovan Jelašić tvrdi da je to gotovo neizvodljivo.
"Da to tako lako ide ja bih to verujte već mnogo ranije uradio pa bih imao mnogo manje sede kose. Devizne rezerve jesu veće ali devizne rezerve su veće na osnovu duga. E sad pitam ja Vas da li Narodna banka treba sada volšebno da proda pola milijarde, milijardu evra, sem ako vi meni ne kažete da stoji neko veliko iznenađenje iza ćoška i neko će nam sutra pokloniti jednu milijardu”, kaže guverner.
Domaća valuta se ne može vratiti na period pre krize jer je Srbija pre krize imala 3 ili četiri milijarde direktnih stranih investicija, dok smo prošle godine imali nešto više od milijardu evra. Raskorak između ponude i potražnje deviza je tako povećan i dinar naravno slabi, objašnjava Jelašić.
On kaže da je spreman da razgovara sa privrednicima, ali niko neće uticati na ono što je zakonska obaveza Narodne banke Srbije a to je održanje stabilnosti cena, a ne odbrana dinara.Što se tiče cena, inflacija se kreće u planiranim okvirima, ističe Jelašić.
Što se tiče efekata najavljene borbe protiv evroizacije, Jelašić kaže da bi Vlada, za početak, trebalo subvencije privredi i građanima da daje samo za dinarske kredite.
"Videće se onda kada država donese konkretan program i kaže, e mi ćemo sutra da damo te kredite, da li je to za poljoprivredu, da li je to za stanogradnju isključivo u dinarima jer nećemo svoje građane da vučeno u dodatni devizni rizik. Ponovo jedan veliki broj ljudi kaže ipak ću uzeti u evrima pošto subvencionisani dinarski kredit je 6-7 odsto a subvencionisani evro kredit je 4 odsto a valjda će već neko ubediti guvernera preko tih medija da drži kurs stabilnim”, objašnjava Jelašić.
Kada bi dinarski krediti bili primamljiviji niko i ne bi uzimao kredit u evrima, a to je suština borbe protiv evroizacije. Narodna banka tada ne bi trpela pritisak da gasi požar prodajući evre na međubankarskom deviznom tržištu.
Narodna banka bi sa svoje strane mogla još da smanji referentnu kamatnu stopu i tako učini dinarkse kredite primamljiviji, kaže Goran Pitić bivši ministar za ekonomske odnose, danas predsednik UO Sosijete ženeral banke, al ii on sam priznaje da je prostor da se smanji referentna kamatna stopa suviše mali.
Dominaciju evra bi bilo lakše zauzdati ako bi narodna banka imala aktivniju ulogu na deviznom tržištu, kaže Pitić
"Narodna banka Srbije mora da reaguje na destruktivna ponašanja kursa. Mislim da je logično da se ti poremećaji peglaju da se pokazalo iz iskustva da postavljanje još jednog cilja koji nije samo inflaciono targetiranje nego je i relativna stabilnost kursa da to nisu dva cilja koja ne mogu da idu zajedno”, kaže Pitić.
Izvesno je i da iza najnovijih pritisaka na Centralnu banku ne stoji deo privrede. Milan Knežević iz Unije tekstilaca Srbije kaže da nerealno jak dinar odgovara samo uvoznicima.
"Činjenica je da je ovaj realni deo privrede kojoj ja pripadam potpuno izvan takvih tokova. Znači vi imate jedan ogroman uvoznički lobi, tih ljudi koji se zovu naravno privrednici, kojima jedino što je stalno to je depresirana vrednost dinara kako bi oni što više mogli da uvezu a na štetu privrede”, objašnjava Knežević.
U uslovima krize slabljenje dinara bilo je nužno jer iza njega ne stoji jaka privreda, proizvodnja i izvoz, kaže Knežević. Do danas se razvoj zasnivao na ogromnim prilivima stranog kapitala kroz zaduživanja i strane investicije, visoku domaću tražnju koja je bila moguća zbog stalno rastućih plata izraženo u stranoj valuti.
Svi se slažu, a MMF traži, da se novi model rasta osloni na izvoz kome opet ne pogoduje precenjen dinar. No ono što se prepoznaje kao moguća opasnost u projektovanju ekonomije je približavanje izborne godine, na šta je upozorio i predstavnik Misije MMF-a Albert Jeger.
NBS: Smanjenje rezervi poslovnih banaka
Guverner NBS kaže da je na sajtu NBS objavljen Nacrt nove odluke o smanjenju obavezne rezerve poslovnih banaka, kojim se predviđa smanjenje njihove obavezne rezerve sa 45 na 25 odsto za deviznu osnovicu, i sa 10 na pet procenata za dinarsku osnovicu.
"To neće značiti da će NBS vraćati novac bankama, već će one tokom cele ove godine, za nivo povećanja kredita i štednje, moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod centralne banke", kazao je tim povodom Jelašić u „Kažiprstu".
Guverner je objasnio da je to smanjenje obavezne rezerve banaka dogovoreno i sa Međunarodnim monetarnim fondom i da će se realizovati postepeno do kraja ove godine.
Viceguverner NBS Bojan Marković izjavio je u Narodnoj banci, prilikom prezentacije izveštaja NBS o inflaciji u ovom mesecu, da će, zahvaljujući odluci te centralne bankarske institucije, obavezna rezerva biti unificirana i da će biti stvorene pretpostavke za veće dinarsko poslovanje banaka.
Prema njegovim rečima, sistem obezbeđenja obaveznih rezervi je do sada bio komplikovan i ovim merama bi on trebalo da se pojednostavi.
"To je, za sada, samo Nacrt i banke će moći da daju svoje predloge i sugestije", predočio je Marković.
Na pitanje da li je ova odluka NBS povezana sa najavljenim projektom deevroizacije, odnosno potrebom da se u domaćem prometu više koristi dinar, a manje evro, Marković je objasnio da je to daleko širi proces i da se ova mera ne odnosi na to.
"Veće korisćenje dinarskih sredstava u poslovanju zavisi od mnogo faktora. To je dug proces, a ova odluka nije vezana samo za dinarsku rezervu, već na rezervu u celini", pojasnio je viceguverner.
Možete pogledati celo izdanje emisije "Kažiprst" u kojoj je gost bio guverner NBS Radovan Jelašić:
