Izvor: Blic, 26.Apr.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jačanje dinara nije održivo na duži rok
BEOGRAD - Uprkos zakonitosti po kojoj bi kurs trebalo da odražava ravnotežu cena u zemlji i inostranstvu i da se kreće u istom pravcu kao inflacija, na kraju marta je bila 5,5 odsto, kod nas se dešava suprotno, pa jak dinar deluje kao veoma dobra vest.
Iskustvo iz poslednje decenije govori sasvim suprotno i ekonomisti znaju da je jačanje dinara na duži rok neodrživo, a da će već krajem godine doći do vidljivih negativnih posledica sadašnjeg kursa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dinar je tokom praznika opet ojačao, pa je današnji srednji kurs 100,7428 dinara za jedan evro, što je najviša vrednost domaće valute ove godine.
Protekle decenije politika jake domaće valute zasnovana na velikim prilivima deviza iz inostranstva terala je evro nadole, a inflaciju nagore. Ono malo industrije, posebno njen izvozni deo je ugušen u poplavi jeftinih uvoznih proizvoda.
Kada su krajem 2008. zbog krize zavrnute slavine inostranog kapitala, došlo je do ogromne deprecijacije dinara, koja je oborila prosečnu platu u evrima sa 450 na 320 evra, a dinarske rate kredita i svega ostalog što se obračunava u evrima odmah skočile za trideset i više odsto.
Posle dve godine prinudnog prilagođavanja i vraćanja domaće valute u realnije okvire, taj proces je sada prekinut. Dinar je u naponu snage, zbog velikog zaduživanja države prodajom hartija od vrednosti.
– Mi bismo bili najsrećniji da je priliv novca u Srbiju posledica izvoza robe i usluga, stranih direktnih investicija, a ono što se u poslednje vreme dešava to je da imate upliv portfolio investicija u hartije od vrednosti, koje po svojoj prirodi ne moraju biti trajne investicije u zemlju – ocenio je nedavno guverner NBS Dejan Šoškić.
Ovakvim kursom problem jedino neće imati banke i sasvim je jasno da najviše opet trpi izvoz, koji je mesecima rastao, ali sada opet pada.
– Ako smo izvezli po 107 dinara, a za mesec dana od toga naplatili 101 dinar, naš obim posla je umanjen za šest procenata, a toliki je udeo dobiti u celokupnom izvozu – objašnjava Milan Knežević iz Udruženja malih i srednjih preduzeća.
Sadašnji kurs podstiče uvoz, mada su uvoznici ostavili potpuno iste cene u prodaji, pa sada stvaraju ekstraprofit. Država u svemu ima interes jer prihoduje od PDV-a i ostalih davanja iz prometa. Sve što se sada događa u suprotnosti je s obe strategije razvoja poznate kao „Postkrizni model 2020". Njihova suština je investiranje, reindustrijalizacija, jačanje privrede.
– Model razvoja koji je zacrtala Vlada treba da se osloni na jačanje izvoza, a izvoznicima nikako ne ide naruku veštačko jačanje dinara – smatra ekonomista Ivan Nikolić.
Sadašnji kurs pogoršava platni bilans, destimuliše prodaju napolju, stvara privid da je nivo standarda veći. Posle izvesnog vremena, imaćemo samo bolnije prilagođavanje realnom stanju ekonomije.
Ekonomisti o jačanju dinara
- Dr Nikola Fabris: Sigurno je da dugoročno jačanje kursa dinara nije moguće, niti ga treba očekivati, jer iza njega ne stoji jaka privreda.
- Dr Đorđe Đukić: Jačanje dinara je posledica odluke banaka da zbog velikog kreditnog rizika novac ulože u državne hartije, a ne u zajmove preduzećima i građanima.
- Dr Ivan Nikolić: Definitivno je pojava kratkoročna i nije odraz nekih kvalitativnih promena u našoj ekonomiji te u tom smislu govorimo o krajnje oročenom stanju.
- Dr Ljubomir Madžar: Pre dve godine je jačanje dinara pospešivala privatizacija, ali ni toga sada nema, kao ni stranih investicija.
- Dr Ljubodrag Savić: Nema realnih ekonomskih razloga za jačanje dinara, ali se očekuje da će se ono najverovatnije nastaviti.
Povezane vesti: Kurs dinara posle praznika 100,74 za evro Kurs dinara posle praznika 100,74 za evro Dinar danas jači prema evru U ponedeljak 101,48 dinara za evro Dinar sutra slabiji prema evru za 0,21 odsto
.jpg)
