Izvor: B92, 09.Maj.2011, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZIT: Kurs dinara mehur od sapunice
Beograd -- Predstavnici Instituta za tržišna istraživanja kažu da je kurs dinara, koji je poslednjih nedelja znatno ojačao, nerealan te da su uvoz i izvoz nedovoljni.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, dodaje da jačanje dinara predstavlja "pozitivnu nijansu" u srpskoj ekonomiji.
On objašnjava da će to privrednicima olakšati vraćanje kredita indeksiranih u evrima, a pomoći će i uvoznicima, koji čine najveći deo domaće privrede. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ovaj ekonomista je ipak upozorio da ovako jak dinar nema utemeljenje u proizvodnji i dodao da na srednji i duži rok „kurs dinara u ovakvim okolnostima može da pukne kao mehur od sapunice", čim banke procene da je rizik za investiranje povećan, kada bi moglo da dođe do „otklona od kupovine trezorskih zapisa".
Inflacija bar deset odsto
U prva tri meseca ove godine potrošačke cene su porasle za čak 5,5 odsto, što je samo pola procenta manje od gornje granice ciljane inflacije za ovu godinu, kažu u IZIT-u i navode da to znači da je već sada jasno da u 2011. neće moći da se ostvari predviđeni rast inflacije, već će rast cena biti možda oko osam procenata, mada je mnogo realnije da inflacija bude 10 odsto.
"Ovakav kurs odgovara onim bogatim privrednicima koji su bili prinuđeni da prodaju delove svoje imovine kako bi izašli iz prezaduženosti", ocenio je Đogović, po svemu sudeći aludirajući na Miroslava Miškovića, odnosno Delta holding, koji je upravo zaključio ugovor o prodaji Maksi supermarketa belgijskom Delezu, u aranžmanu koji podrazumeva da će kupac vratiti i 300 miliona evra dugova ovog najvećeg maloprodajnog lanca u Srbiji.
Đogović je dodao da je jačanje dinara suprotno strategiji razvoja Srbije do 2020. godine, koja podrazumeva reindustrijalizaciju i rast izvoza. On je napomenuo da je industrijska proizvodnja u martu porasla za 12,1 odsto, ali da se po isključenju sezonskog faktora pokazuje stagnacija.
"Rast u martu rezultat je aktivnosti već postojećih proizvodnih kapaciteta, rasta tražnje na svetskom tržištu i berzanskih cena sirovina, koje čine najveći deo naše proizvodnje, a ne nekog novog kvaliteta", zaključuje Đogović.
