Izvor: Politika, 08.Maj.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I poslednji dinar za Guču
Neočekivano interesovanje za uličnu prodaju na 54. Dragačevskom saboru trubača
Guča – Iako je do 54. Dragačevskog sabora u Guči ostalo još 90 dana i trubači se tek zagrevaju, najvredniji trgovci i zanatlije zauzeli su svoje položaje već juče. Opštinska uprava Lučana započela je izdavanje prostora na trotoarima u varošici za uličnu prodaju, a interesovanje je nadmašilo sva očekivanja domaćina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Već do podneva primili smo 40 zahteva kojima je zakupljena čak trećina prostora u prvoj zoni, i to je iznenađujući podatak s obzirom na ekonomske prilike u društvu. Došli su ljudi iz mnogih mesta, iz Niša, Kraljeva, Subotice, zatim iz Republike Srpske, a najbolja mesta zakupljuju uglavnom za prodaju tekstila ili suvenira, palačinki i grickalica. Zakup prostora u prvoj zoni Guče košta 10.000 dinara po dužnom metru, u drugoj zoni je 5.000 dinara – kaže za „Politiku“ Zagorka Mirković, rukovodilac Odseka za lokalne javne prihode u Lučanima.
Program korišćenja javnih površina za ovogodišnji, 54. Sabor trubača (6–10. avgusta) još nije završen, ali se očekuje da će u zakup biti ponuđeno nešto više mesta nego lane, kad je, na pločnicima i travnjacima, bilo obeleženo 655 metara u prvoj i 554 u drugoj zoni.
Oni što su zorom iz raznih mesta krenuli ka Guči znaju zbog čega to čine: da bi došli do najboljih prodajnih mesta. Tako smo među zakupcima i ove godine sreli Nevenku Božić iz Kraljeva. U svom gradu drži konfekciju „O! Filip“, a u Guči već tri decenije bez prekida iznajmljuje prostor za prodaju svoje robe.
– Sada sam zakupila 11 metara i dovešću desetak radnika da prodaju majice. Prošle godine promet je bio nešto manji, ali opet se zaradi. Da nema prihoda ne bih ni dolazila 30 godina. Kriza se oseća svuda, ali ljudi sve to zaborave kad dođu u Guču i ovde ostave zadnji dinar – priča Kraljevčanka.
U njenom poslu – prodaja majica sa raznim tekstualnim natpisima na grudima – postoji i jedna važna nijansa koju posmatrač ne može lako da uoči. Naime, veliki kupci te robe, koja inače nije skupa, jesu stranci, a privlači ih najviše, svojom lepotom, ćirilično pismo na kome su te poruke sito štampom načinjene.
Privlačna im je i sadržina poruka sa majica, jer su saboraši prošle godine u Guči, na primer, na junačkim grudima najčešće nosili parolu: „Dok ne probam lava, za mene je prase car životinja“.
Nešto malo manje staža na Saboru ima Slobodan Milenković iz Stragara kod Trstenika. On ovde dolazi neprestano od 1988. godine a juče je za svoju radnju „Slobateks“ zakupio šest metara u središtu Guče, odnosno po tri nasuprot.
– Pravim narodne nošnje, to su mi radili i otac i deda. Mada drugi kukaju ja, za divno čudo, ne osećam pad prodaje, jer u Guču dolazi mnogo sveta. Moji kupci su uglavnom Srbi koji žive u svetu. Oni u zavičaj dolaze baš u avgustu kad je i Sabor, nije im previše da odvoje 400 evra za jednu anteriju, a mnogi od njih i nose narodne nošnje u inostranstvu, na veseljima. Često šijem i svadbeno ruho za mladu i mladoženju koji se, daleko od Srbije, venčavaju u našim nošnjama – priča Milenković za naš list.
Vremena su, nažalost, potrla taj običaj ovde, u postojbini. Ali, nije dobro sve što je novo, veli terzija iz Stragara, i dodaje:– Dok sam počinjao kao šegrt kod oca, šio sam od kepera brič pantalone, tesne muške, koje se zakopčavaju sa četiri dugmeta ispod kolena.
Naši preci su u tim pantalonama, još utegnuti šarenim pojasom oko struka, po ceo dan kosili i nije im bilo vrućina niti su se žalili da im šta smeta. Kad bih sad napravio te iste pantalone koštale bi samo 700 dinara, kao i obične radničke kakve se danas nose, ali ih niko ne bi kupio. Danas ljudi nose farmerke pa operišu bruh u četrdesetoj godini.
Možda su i cene zakupa uličnih tezgi jedan od razloga za veliko interesovanje zanatlija uoči 54. Sabora u Guči. Nisu povećavane pet godina.
Gvozden Otašević
objavljeno: 08/05/2014
