Izvor: Politika, Tanjug, 27.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverner preznojava privrednike
Dok su poslovni ljudi i pojedini ekonomisti zabrinuti zbog upotrebe deviznih rezervi za odbranu dinara, stručnjaci objašnjavaju da je to osnovni instrument za zaustavljanje haosa
Nebrojano puta se juče preznojio Dragoljub Vukadinović, prvi čovek gornjomilanovačkog „Metalca”, kada je u fabrici četiri sata držao sastanak sa samo jednom tačkom dnevnog reda: šta ako dinar nastavi da pada. Njegovi poslovni planovi se u poslednje vreme zasnivaju na principu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „piši, briši”, jer taman kada je početkom godine u računicu uneo kurs od 90 dinara za evro, morao je ponovo da podvuče crtu, u ruke uzme digitron i opet „vezanih očiju” zaigra „ćorave bake” sa kursnom listom.
– Od 15. januara kalkulišem sa kursom od 95 dinara za evro, a od početka februara moraću i taj iznos da uvećam za pet dinara. Pitajte bilo koga ko se bavi proizvodnjom i svi će vam reći da su i više nego zabrinuti. I onda se na privrednike apeluje da ne smanjuju plate i da čuvaju radna mesta. Ne trebaju nama subvencionisani krediti sa kamatom od pet do šet odsto ako inflacija i kurs rastu. Ko nama može da garantuje u ovom trenutku da kurs neće preći granicu od 100 dinara za jedan evro? – zabrinuto pita Vukadinović.
Ovom poslovnom čoveku nije jasno ni to kako susedne države, poput Makedonije, Hrvatske ili Crne Gore, mogu da drže inflaciju pod kontrolom, a naša centralna banka je potrošila ogroman novac iz deviznih rezervi, a da, kako kaže, privrednici nisu osetili pozitivne efekte odbrane dinara.
I komšije na mukama
Ipak, bez obzira na to što se nama naša muka čini kao najteža, situacija ni u regionu nije mnogo bolja. Češka kruna je, prema podacima Gorana Nikolića, saradnika Privredne komore Srbije, od Nove godine pala 4,3 odsto, mađarska forinta skliznula je osam procenata, poljski zlot 6,5 odsto, lej u Rumuniji je pao 6,7 procenata. Talasu regionalne nestabilnosti izgleda da je najbolje odolela hrvatska kuna, koja je u tom periodu oslabila samo jedan odsto. Istovremeno, dinar je oslabio sedam-osam odsto.
Rodoljub Drašković, direktor koncerna „Svislajon Takovo”, takođe, priznaje da mu je ovih dana hiperinflacija jedan od najvećih strahova.
– Haos je neminovnost ukoliko neko ne preuzme odgovornost. Očigledno je da se trošenjem deviznih rezervi ne može rešiti problem kursa, jer će se taj novac istopiti i tek onda će uslediti destabilizacija – uplašen je Drašković.
Na pitanje šta je onda rešenje naš sagovornik odgovara da „vidi spas u uvođenju dvojne valute”. Da može da sedne u fotelju guvernera Radovana Jelašića, to bi mu bio prvi potez. Jer, nije mu jasno, dodaje, zašto bi on, kao izvoznik, uopšte morao da menja evre u dinare kako bi isplatio zarade radnicima i platio porez. Smatra da bi uvođenje evra pomoglo domaćim privrednicima.
Stručnjaci objašnjavaju da je kristalno jasno šta je evro u poslednjih nekoliko meseci poguralo na gore. Nedostatak deviza na tržištu oslabio je nacionalnu valutu, pa će i dalju sudbinu dinara krojiti samo strani kapital, na koji po svemu sudeći nećemo moći da se oslonimo. I dok privrednici, pa i pojedini ekonomisti oštro kritikuju monetarnu politiku koju vodi Narodna banka Srbije, ima i onih koji podsećaju da je u trenutnoj situaciji pozicija centralne banke prilično nezavidna.
Razroka politika
Prema rečima Miladina Kovačevića, saradnika biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, Narodna banka Srbije sada jedno oko mora da drži na deviznim rezervama, a drugo na kursu.
– Ovo je kao u onoj jevrejskoj poslovici „Učini – Bog te ubio, ne učini – Bog te ubio”. Pred guvernerom su dva suprotstavljena cilja. Kada bi u centralnoj banci znali da će biti priliva kapitala, onda bi posegli za rigidnijim trošenjem deviznih rezervi. Ovako, preduzetnici kucaju na pogrešna vrata jer devizne rezerve ne služe da bi se čuvala likvidnost pojedinih preduzeća i taj novac ne može da bude žrtvovan za taj cilj. Privrednici sada jednostavno šalju poruku guverneru da besomučno troši devizne rezerve na održavanje njima prihvatljivog nivoa nacionalne valute – objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje na koja vrata onda privrednici treba da pokucaju, Kovačević odgovara da rešenje vidi u subvencionisanim kreditima koje će komercijalne banke, uz garanciju države, ponuditi privredi od početka sledećeg meseca. Saradnja države, bankarskog sektora i Narodne banke Srbije može da utiče na povećanje likvidnosti. U ovakvoj situaciji, NBS jednostavno mora da koristi devizne rezerve kako bi sprečila velike oscilacije na deviznom tržištu. Iako je od početka oktobra na odbranu dinara potrošeno oko 1,5 milijardi evra, trenutno je to osnovni instrument u sprečavanju destabilizacije.
– Do avgusta prošle godine centralna banka je na kurs uticala preko obaveznih rezervi banaka i referentne kamatne stope. Međutim, u međuvremenu se situacija promenila. Deviznim rezervama se sad sprečavaju šokovi koje mogu izazvati špekulativni udari na deviznom tržištu i baloni očekivanja – objašnjava Kovačević.
Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, ističe da je krajnje vreme da počnemo da povlačimo sredstva iz stendbaj aranžmana koji je nedavno našoj zemlji odobrio Međunarodni monetarni fond. Iznos od 402,5 miliona evra trebalo bi koristiti za odbranu kursa.
– I ne samo to. Država mora da zatraži trostruko veći iznos sredstava. Jer, ako bi Narodna banka Srbije uspela da održi kurs na nivou ispod 100 dinara, inflacija bi ove godine bila ispod 10 odsto, što je prihvatljiva mera – izračunao je Nikolić.
Guverner ne kroji dinar
U Narodnoj banci Srbije, kako kažu, znaju da se razmišlja o kursu, jer on nije samo proizvod monetarne politike, već svega što se dešava u zemljii inostranstvu.
– Na situaciju na međunarodnom finansijskom tržištu ne može da se utiče, ali u zemlji može i mora da se uradi sve kako bi se umanjile negativne posledice, između ostalog i posledice manjeg priliva deviznih sredstava iz inostranstva. A to znači, vezano za kurs, da NBS očekuje da se razmišlja o smanjivanju javne potrošnje, odnosno da u skladu sa realnim prilikama budžet bude restriktivniji i adekvatnije strukturisan, a manjak u kasi finansiran zaduženjem na tržištu.Da se razmišlja o povećanju stranih direktnih investicija, povlačenju već odobrenih povoljnih kredita, ugovaranju i dobijanju novih svežih sredstava od međunarodnih finansijskih institucija, nastavku privatizacije, manjem korišćenju novih kredita za finansiranje potrošnje".Dakle, o onome što će obezbediti devizni priliv za finansiranje tekućeg deficita. Sve su to mehanizmi za očuvanje vrednosti dinara, što ih bude manje i što budu manje efikasni biće veći pritisak i na kurs i na devizne rezerve – objašnjavaju u centralnoj banci.
Dodaju i to da NBS trošenjem deviznih rezervi neće braniti određeni nerealni nivo kursa, kao i da svojim učešćem nastoji pre svega da obezbedi nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i da privreda uvek može da dođe do deviza potržišnoj ceni.
–To je radila i kada je evro vredeo 76 dinara, a privrednici tražili viši kurs, tvrdeći da izvoznici samo zbog kursa nisu uspešni i da trpe milionske gubitke. Kada se raznoraznim trocifrenim ciframa licitiralo po medijima, uključujući i neke ekonomiste i privrednike, koliko evro realno treba da vredi, nikood privrednika koji su danas najglasniji kritičari nije se javio da kaže da je to krajnje nepovoljno za privredu – podsećaju u Narodnoj banci Srbije.
Anica Nikolić
[objavljeno: 28/01/2009]
