Izvor: BKTV News, 21.Okt.2012, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je greška u cenama
Ministar Ljajić je pokušao da odgovori na pitanje – gde je greška u našim cenama. Drugačije rečeno – zašto je došlo do nestašica i skoka cena. Da, bila je suša. Rod je manji nego obično. Dinar je slabio iz dana u dan celog leta, ali je sve ostalo isto i kada je evru pala cena samo u nas?!
O;igledno nešto nije uredu sa našim sistemskim rešenjima i našim tržištem. Pogotovo kada su odjednom opusteli >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << rafovi sa uljem i šećerom. Bar to Srbija ima i za izvoz. I pokazalo se da je, po Ljajiću najefikasnija bila intervencija iz robnih rezervi. Niko, naravno, nije rekao koliko je to koštalo državni budžet. Jer, pre ili kasnije, niko drugi osim poreskih obveznika neće platiti ceh poigravanja sa tržištem od strane onih koji su monopolisti i koji mogu tek tako – u trgovini ili proizvodnji – da izazovu veštačku nestašicu.
Teorija uči da se to rešava konkurencijom, Ili bolje rečeno – otvaranjem tržišta. Naše tržište, i kada nam drugi prebaciju da je zatvorenije, je svo rupičasto, gore nego i švajcarski sir. Dakle, nije to glavni razlog.
Uostalom, nije slučajno da samo sa prvim i najvećim susedom iz nekadašnje Jugoslavije – Hrvatskom – i kod investicija i kod plasmana na trištu stojimo deset puta gore nego oni kod nas. Kažu – još su „sveže rane“ onog što se zbivalo u prošloj deceniji. Besmilena tvrdnja. Pa nisu „Oluja“ i „Blesak“ bili na teritoriji Srbije i nije Srbija postalala nacionalno homogena država!
Drugim rečima, hajde da se vratimo prastarim tumačenjima i logici i da neke stvari objašnjavamo jednostavno a ne da u sve mešamo politiku.
Recimo, kada je reč o cenama na tržištu, onda je logično, da groždje na pijaci bude jeftinije kod neposrednog proizvodjača nego u „Metrou“. Zašto? Pa „Metro“ nema svoje vinograde, već kupuje groždje od tih, neposrednih proizvodjača. Usput, tu je i nakupa ili prekupac, tu su troškovi koji su nezaobilazni kada je reč o lagerovanju, održavanju objekta, osoblju i PDV.
Neka je sve isto, pa bar za PDV bi to groždje moralo da bude jeftinije za 8 odsto, a nije?!
I, ako bi dalje nastavili ovakvom logikom – ispalo bi da je seljak opet za sve kriv. A stvarno nije. Ali, i činjenica je da tržište nije sredjeno, da ne deluju efikasne sistemske mere i da u celoj stvari, izmedju „zelene pijace“ i velikih trgovinaksih lanaca se nešto dogadja već na prvom koraku. U trenutku kada veliki proizvodjač, koji bi trebalo d autiče i na „zelenu pijacu“ je zariobljenih velikog prodavca. Jer, on otkupljuje po ceni koja je višestruko umanjena u odnosu na prodajnu.
Očigledno da naš prskup birokratski aparat, za koji su nam svi u izbornoj kampanji obećavali da će ga umanjiti, jednostavno od siline onih koji tamo rade nije u stanju da iznedri i neku dobru ideju kako da se nerazumnim cenama stane na put.
Tvrde – ne može država da se meša utvrdjuje cene. Bio sam svedok u nemačkoj kada je najveći svetski lalac ’’Volmark”, kažnjen sa 100 miliona maraka, onda su marke bile u opticaju, zato što je sveže voće i povrće prodavao ispod nabavene cene, jer je tako privlačio kupce. Ljudi mirno platili i njihov direktor je sa osmehom na televiziji rekao – svaka reklamna kampanja bi nas više koštala. Ovako su svi sada u nemačkoj saznali da smo najjeftiniji!
E. kod nas te ne može dogoditi. Kao ni da se neko kazni što zloupotrebljava monopolski položaj. Ali bi valjalo razmisliti da se uvede progresivni porez na razliku izmedju nabavne i prodajne cene. To onda se ne zove „birokratski urtvrdjena marža“ i nešto što je van logike tržišne privrede, jer je reč o pravednijem oporezivanju, a poerez je, takodje, tržišna kategorija,zar ne ?!
Mirko Stamenković
Tweet
