Izvor: S media, 18.Jun.2010, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijske institucije oborile dinar
Vlada Srbije detaljno će razmotriti pristigle predloge i mere, koje su 9. juna prosledili najvišim predstavnicima vlasti Toplica Spasojević, predstavnik ITM grupe, Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik, i Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, saznaje „Blic”.
Privrednici su juče i javnosti obrazložili svoje predloge državnom vrhu šta da uradi da bi zemlja postigla uspeh u ekonomskoj realnosti koja će nastati posle krize.
- Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sugestije su dobrodošle. Vlada, inače, kontinuirano sprovodi mere u cilju privrednog oporavka i poboljšanja standarda građana - rečeno nam je u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića na čiju je adresu stiglo pismo, upućeno i Borisu Tadiću, predsedniku Srbije, i Dejanu Šoškiću, predsedniku Saveta Narodne banke Srbija.
Svoje predloge, kako za „Blic” kaže Toplica Spasojević, jedan od potpisnika dokumenta, nisu oročili jer „kriza će da traje”. Na pitanje šta će biti signal da oni na čije su adrese poslali ovaj dokument razmišljaju o promenama, odgovara:
- Mi svi imamo kontakte s njima, ovakve ili onakve. Pre svega, predsednik Vlade Srbije je naš kolega i kontaktiramo s njim. Mislim da treba da se resetuje sistem. Giljotina propisa, recimo, mora da se završi. Očekujemo da se promeni opšte stanje u društvu i da se naši predlozi stave na dnevni red, a ne samo da se govori o rezultatima fudbalskih utakmica, ili kampanji oko Šarića - ističe Spasojević.
Kako do uspeha u novoj ekonomskoj realnosti? Odgovor na ovo pitanje sažet je u dokumentu na sedam strana. Konstatovano je da za ekonomiste i privrednike u Srbiji postoje dva ključna problema. Prvi, privredni model i o okviru njega posebno monetarni modeli i, drugo, efikasnost države - javni sektor i budžetska disciplina.
- U periodu krize, nečinjenje je isto tako opasno, kao i pogrešni potezi. Potreban nam je novi monetarni model koji mora imati mnogo ambicioznije ciljeve od prethodnog. Pored stabilnosti cena, on treba da obezbeđuje kontrolu deviznog kursa i smanjenje nezaposlenosti - ukazao je Dragan Đuričin.
Koliko je slabljenje dinara negativno uticalo na poslovanje kompanija, objasnio je Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik”. Uz opasku da u javnosti provejava cinični komentar da je kurs ogledalo srpske privrede, on pita: „Da li je kurs danas postao stabilan za razliku od prethodnih nedelja, zato što je odjednom privreda postala bolja? Sigurno da ne.”
Na pitanje ko je uticao da domaća valuta proteklih nedelja zabeleži pad, on kaže da su krajem maja i početkom juna finansijske institucije bile te koje su iznosile svoje dividende iz Srbije. Upravo taj udar je uticao na kurs.
- Da li je to moglo da se uradi finije? Moglo je i da se ne oseti. Ide leto, kada je priliv deviza veći. Moglo je iz njega da se postepeno izvuku obaveze, svako ima pravo na svoje dividende, ali je to trebalo činiti postepeno, bez udara na kurs. Neko da bi izvukao mali profit iz male Srbije napravio je strukturalni problem celoj Srbiji - naglasio je Grujić.
Osim novog monetarnog modela, privrednici i ekonomisti u pismu ukazuju da održivi razvoj zavisi od reindustrijalizacije. Prva putanja su investicije u mrežne tehnologije, energetiku i telekomunikacije, pre svega.
Druga putanja su investicije u prehrambenu industriju u selektivne delove poljoprivrede, dok treća investicije u infrastrukturu puteve, luke, kanale za navodnjavanje…
Slobodan Vučićević, predsednik Uprave „Droga Kolinska”, kaže za „Blic” da se u načelu slaže sa onim što kolege predlažu.
- Ne mogu da nađem nikakvu manu onome što su napisali, odnosno predložili kao rešenja. Istina je da je realni sektor u problemu, da banke previše zarađuju i da je država neefikasna. Istina je i da treba da se okrenemo potpuno drugom modelu rasta i znali smo mi to i pre, ali treba pohvaliti proaktivnost ljudi koji su napisali tekst. Nadam se da ovaj predlog neće završiti bez efekata, kao neki do sada jer je ovo pismo dobra arhitektura za pristup novom modelu rasta - smatra Vučićević.
U pismu se mogu pročitati poželjni ciljevi, kako ističe Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ali ne i konkretni potezi kako ih ostvariti.
- Slažem se da je industrijalizacija zemlje ključ, ali je pitanje kako do toga doći, a autori ne nude konkretne predloge - dodaje Gligorov.
Naš sagovornik se slaže i da je podsticanje izvoza jedna od nužnih ekonomskih mera, ali uviđa da sektori u koje po autorima pisma treba investirati neće doprineti tome. Naime, reč je, kako dodaje, o nerazmenjivim dobrima.
Iza novog monetarnog modela, smatra naš sagovornik, krije se poziv državi da pomogne privredi pa čak i velikim privrednicima, koji su „pred bankrotom”.
- I najveći biznismeni ne kriju da su u problemu, a u pismu se kaže da država treba da zauzme ključnu poziciju u novom modelu rasta. To je rđav pristup celoj stvari, a posebno deo gde se kaže da monetarna politika treba da bude usmerena na smanjivanje nezaposlenosti - navodi Gligorov.
On ne vidi nijedan drugi način sem da se „upumpa novac”, a ako je vezano sa monetarnom politikom, onda pretpostavlja da bi to mogao biti novac iz deviznih rezervi. A ta ideja, kako kaže, „ne sviđa mu se uopšte”.
Pogledaj vesti o: Dinar
