Izvor: B92, Beta, 24.Apr.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro u ponedeljak jači za 0,36%
Beograd -- Skupština Srbije počela je po hitnom postupku razmatranje predloženog rebalansa budžeta za 2009. i prateće zakone za ublažavanje posledica ekonomske krize.
Rebalansom budžeta prihodi su smanjeni za 49,4 milijardi dinara, a rashodi za 28,9 milijardi dinara. Deficit je uvećan i iznosiće 70,5 milijardi dinara, što je 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. Predviđeni su prihodi od 649,4 milijarde dinara i rashodi od 719,9 milijardi dinara.
Među >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zakonima za ublažavanje posledica ekonomske krize je i Zakon o privremenom smanjenju plata u državnoj administraciji i javnom sektoru.
Poslanici će razmotriti zakon kojim će se smanjiti plate veće od 40.000 dinara za zaposlene u državnoj administraciji i svim agencijama i organizacijama gde je država vlasnik 100 odsto, a na tom spisku su i Narodna banka Srbije, Skupština Srbije, kao i privredne komore.
Za plate koje su u rasponu od 40.000 do 100.000 dinara smanjenje je 10 odsto, zarade veće od 100.000 dinara smanjiće se za 15 odsto, a stopa se obračunava na razliku od 40.000 dinara.
Na dnevnom redu je i razmatranje izmena i dopuna Zakona o upotrebi, držanju i korišćenju dobara, kojim će se povećati porezi koje će godišnje plaćati vlasnici vozila koja imaju motore veće od 2.000 kubika, kao i jahti, luksuznih čamaca i motora velike snage.
Tako će porez na luksuzna vozila biti u proseku tri puta veći nego sada i plaćaće se u iznosu od 37.000 do 155.000 dinara. Biće izjednačeni porezi koje će na upotrebu vozila plaćati preduzeća i građani.
Uvodi se i porez od 10 odsto na impulse u mobilnoj telefoniji.
Amandmanom Vlade na predlog izmena Zakona o akcizama, koji je već u skupštinskoj proceduri, predviđeno je da se za dva dinara povećava akciza na gorivo, tečni nafni gas, a za četiri dinara na dizel. Predloženo je i da se specifična akciza na cigarete poveća za jedan dinar po paklici.
Još jedan rebalans do kraja 2009?
Član Ekonomskog saveta srpskog premijera Jurij Bajec nije isključio mogućnost da do kraja godine bude izvršen još jedan rebalans bužeta.
On je kazao da je to moguće jer se ekonomska situacija u svetu brzo menja i Međunarodni monetarni fond na svake dve do tri nedelje izlazi sa novim prognozama.
Ističući da naša ekonomija ne može imati pozitivnu stopu rasta, nego negativnu od od oko dva odsto, Bajec je istakao da će ovaj rebalans budzeta omogućiti funkcionisanje države i dati šansu privredi dok traje kriza.
Bajec je rekao da će vlada biti primorana da razmotri trajnija rešenja za smanjenje javne potrošenje i dodao da će se deficit u budžetu finansirati jednim delom od stranih kredita, a drugim delom uštedamama u državnoj administraciji i prihodima od poreza.
On je naglasio da bez obzira na krizu vlada neće odustati od kapitalnih infrastrukturnih projekata kao što je Koridor 10.
Bajec je rekao da "vlada nije kasnila i srljala sa merama i da ovakvo "kresanje" budžeta nije viđeno do sada. "Nismo u izgubljenom prostoru, redosled mera bio je normalan, pošto i ceo svet slično deluje i često menja mere za prevazilaženje ekonomske krize" istakao je on.
Ekonomista Stojan Stamenković kaže da će novi rebalans budžeta zavisiti od toga koliko će biti veliki pad privredne aktivnosti.
On je upozorio da je procena o padu od dva odsto BDP-a optimistična i da bi mogao da iznosi i do pet procenata, što bi zahtevalo novi rebalans, kojim bi teško mogla da se dodatno smanji potrošnja, već bi bilo potrebno povećati prihode.
To bi se najverovatnije postiglo povećanjem poreza na dodatu vrednost i drugih poreza, smatra Stamenković.
On nije želeo da komentariše nove mere koje najavljuje vicepremijer Mlađan Dinkić, ali je kazao da je njegovo mišljenje da bi referentnu kamatnu stopu trebalo smanjiti.
„Kada je reč o referentnoj kamatnoj stopi, u MAT-u smo se zalagali za njeno obaranje još od jesenas i smatram da bi trebalo da prati trend drugih centralnih banaka u svetu, koje su svoje osnovne kamatne stope snizile i nema razloga da to ne učinimo i mi", kaže urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ekonomskog instituta.
Što se tiče upumpavanja novca u sistem, što je jedna od predloženih mera, Stamenković kaže da mu to zvuči opasno zbog rasta inflacije.
„Upumpavanje novca se predlaže verovatno zbog multilateralne kompenzacije jer kad se iskompenziraju dugovi, ostane neki saldo koji predstavlja nedostajući novac ili kapital. Ali šta znači upumpavanje 500 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Zvuči mi opasno sa stanovišta inflacije", navodi Stamenković.
Dinar oslabio prema evru-kurs 94,1782
Izvor: Večernje novosti, 24.Apr.2009
Dinar je danas oslabio 0,60 odsto prema evru i zvanični srednji kurs je 94,1782 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije
Dinar u padu, u ponedeljak kurs-94,5135
Izvor: Mondo, 25.Apr.2009, 10:37
Dinar će u ponedeljak, 27. aprila, nastaviti četvorodnevnu tendenciju pada vrednosti prema evru i oslabiti za 0,36 odsto ili za 34 pare, tako da će zvanični srednji kurs biti 94,5135 dinara.
Dinar i dalje u padu, u ponedeljak slabiji za 0,36 odsto
Izvor: Blic, 25.Apr.2009
Dinar će u ponedeljak, 27. aprila, nastaviti četvorodnevnu tendenciju pada vrednosti prema evru i oslabiti za 0,36 odsto ili za 34 pare, tako da će zvanični srednji kurs biti 94,5135 dinara, objavila je Narodna banka Srbije...Srpska centralna banka nije intervenisala na Međubankarskom deviznom tržištu,...
