Izvor: B92, 28.Jan.2010, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro sve bliži stotki, danas 98,05
Beograd -- Dinar je danas oslabio 38 para ili 0,38 odsto, tako da zvanični srednji kurs iznosi 98,0520 dinara za evro, objavila je centralna banka.
Domaća valuta je tako zabeležila novu najnižu vrednost prema evru od 2002. godine, i pored jučerašnje intervencije NBS od 89 miliona evra na deviznom tržištu.
Dinar je juče dostigao najnižu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrednost od uvođenja evra, pošto je zvanični srednji kurs 97,72 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,97 dinara za evro.
Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da aktuelni kurs dinara ne ugrožava planirani nivo inflacije u ovoj godini, naglašavajući da će, ukoliko bi se to desilo, NBS preduzeti odgovarajuće mere. Da ovaj nivo kursa značajno ugrožava postizanje našeg cilja, visine inflacije od šest plus minus dva odsto, sigurno bismo to uočili i bilo bi najavljeno povećane referentne kamatne stope" i dati neki drugi makroekonomski odgovori na to, rekao je on.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je izrazio očekivanje da će kurs dinara prema evru biti relativno stabilan tokom cele godine, ističući da oscilacije kursa u januaru nisu zabrinjavajuće. Dinkić je ocenio da su oscilacije kursa u januaru blage i uobičajene u tržišnim ekonomija, tako da ne bi trebalo nikoga da zabrinjavaju.
Razlozi slabljenja dinara poslednjih dana, kaže Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke" jeste sezonski pritisak izazvan plaćanjem uvoza energenata. "Pored toga i čisto tehnički faktor - nedovoljni prometi na međubankarskom tržištu koji utiču da banke međusobno šire kupoprodajne raspone, što dodatno pojačava ovaj trend. Prisustvo NBS na tržištu je dobrodošlo u svakom slučaju", naglašava ona.
Da je nepovoljan uticaj sezone na domaću valutu, potvrđuje i Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke". "Ponuda deviza je 'mršava' - kreditni kanal preko koga je ranije dosta deviza dolazilo na tržište je slab i nema značajnijih priliva kapitala iz inostranstva. Takođe, kratkoročna očekivanja tržišnih učesnika nisu na strani dinara. Sada je više onih koji na veoma kratak rok ne žele da imaju kratke pozicije u evrima, (kratka pozicija u evrima znači veće obaveze od potraživanja u evrima)", objašnjava Petrović.
Na pitanje da li ima nagoveštaja da će se kurs konačno smiriti, Miladinovski ukazuje da su ovo relativno kratkotrajne oscilacije kursa, a koje ukazuju na trenutnu neravnotežu između ponude i tražnje za devizama. "Kurs jeste odraz ponude i tražnje za devizama. Isto tako, u tehničkom pogledu, ukoliko na određenom nivou nema ništa što bi mu pružalo otpor, šalje se jasan signal za pravac njegovog budućeg trenda. Trenutno samo Narodna banka obimnijim intervencijama ili neki veći devizni priliv mogu da promene ovaj trend", ističe ona.
Kada se ovaj sezonski uticaj „istutnji", mišljenje je Zorana Petrovića, kurs će se stabilizovati. "Agregatna tražnja biće slaba tokom ove godine i ne vidim šta bi to značajno moglo da pogura dinar na značajno „niže grane". I dalje će biti manjih fluktuacija u kretanju kursa, izazvanih povremenim neusklađenostima u ponudi i tražnji", zaključuje on.
Nikolić: Veća potražnja za evrima obara dinar
Ekonomisti smatraju da je slabljenje dinara u januaru normalna posledica veće potražnje za evrima, jer se plaćaju obaveze prema inostranstvu. Zatim, priliv deviza iz inostranstva je skroman, a za celu godinu se planira da u zemlju uđe oko dve milijarde dolara. Uz to, smanjenje referentne kamate centralne banke, uz koju su banke dobro zarađivale dodalo je gas evru.
EPS kupovao valutu
Kako nezvanično saznaju Novosti, do povećanje tražnje za devizama je došlo jer je EPS kupovao evre za svoje obaveze. Narodna banka Srbije (NBS) prodala je 89 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa dinara. To je peta intervencije NBS na deviznom tržištu od početka ove godine, na kojem je, uključujući i ovu intervenciju, prodala 199 miliona evra.
"Budući da postoji veza između jačine dinara i visine kamatne stope NBS, koja je već smanjivana poslednjih meseci, realno je lagano slabljenje srpske valute u 2010, što se uostalom i dešava od novembra. Koliko, teško je reći, ali što više bude padala kamatna stopa NBS, dinar će biti slabiji, kurs će, naravno, zavisiti i od količine priliva deviza u zemlju, koji će, po svemu sudeći biti skroman", smatra ekonomista Goran Nikolić.
Granica do koje kamatna stopa NBS može pasti, kako kaže Nikolić je nivo na kom će banke biti i dalje spremne da ulažu u hartije od vrednosti centralne banke i trezora. "Ali, to i nije baš tako. Banke ne zanima mnogo realni dinarski prinos na hartije od vrednosti, njih zanima zarada u evrima (lane su inkasirale čak 210 miliona evra, što su platili poreski obveznici). Ako mogu da kupe i prodaju devize za dinare i obrnuto po sličnom kursu, trenutna zarada je 9,5 odsto, a i sedam odsto ne bi bilo malo", kaže on.
Međutim, ako evro jača, prema rečima Nikolića, to smanjuje prihod i može da dovede do gubitaka. Stiče se utisak da bi se banke (koje bi ovakav rasplet silno iznervirao) mogle odlučiti da prodaju hartije od vrednosti NBS i trezora i da se sa ogromnom količinom dinara (trenutno oko 260 milijardi ili 2,7 milijardi evra) pojave na međubankarskom deviznom tržištu, obore srpsku monetu i potroše znatnu količinu deviznih rezervi zemlje.
Menjači: Evro još ne ide do 100 dinara
Iako dinar iz dana u dan klizi obrajući minimalne vrednosti prema evru, predsednik Udruženja menjača Borislav Brujić kaže da ne treba očekivati da se već danas negde za jedan evro traži 100 dinara. "To se neće desiti. Kurs koji će danas biti formiran kod nas menjača biće 97 kupovni kurs, a prodajni 98,9 tako da praktično neće doći do 100 dinara", navodi Brujić.
On kaže da je teško prognozirati kada će i da li će uskoro domaća valuta dostići psihološku granicu od 100 dinara za evro i dodaje da između ostalog na slabljenje dinara utiču i loše vremenske prilike jer devize kupuje ili prodaje samo onaj ko mora.
"Mi se iskreno nadamo da to ovih dana neće da se desi. Ako se vratimo nekoliko dana unazad vremenske prilike kod nas menjača otežavaju kupovinu deviza jer dolazi da menja samo onaj koji mora, jer onaj koji ne mora sigurno ne dolazi i neće. Tako da što se tiče nas menjača mi ne utičemo bitno na formiranje kursa znate i sami da formiranje kursa zavisi od banaka i od ponude i potražnje za devizama među bankama i centralne banke. Nadam se da neće doći do nekih većih kolebanja ali za sledeću nedelju ne mogu ništa da pretpostavim i prognoziram šta će biti", kaže on.
Sa druge strane, već juče je u pojedinim bankama prodajni kurs (koji važi kada klijenti od banaka kupuju evre) premašio granicu od 100 dinara, koju mnogi vide kao psihološku. Oni koji su želeli da kupe evropsku valutu u, na primer, Komercijalnoj, Inteza, EFG i Čačanskoj banci morali su da izdvoje 100,16 dinara za evro, piše Danas.
