Izvor: B92, 23.Jun.2010, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro preti, dinar jedva odoleva
Beograd -- Evro ni u utorak nije premašio granicu od 104 dinara i oborio još jedan istorijski maksimum u odnosu na dinar, pa će danas srednji kurs evra biti 103,89 dinara.
Narodna banka Srbije je i u utorak, kao i prethodnog dana, intervenisala sa 20 miliona evra i ojačala domaću valutu za sedam para prema evru.
Posle trgovine na deviznom tržištu, domaća valuta izbegla istorijski minimum. Prodaja deviza iz deviznih rezervi samo blago usporava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jačanje evropske valute, ali je nikako i ne zaustavlja.
Osnovni problem je velika potražnja za devizama, a mala ponuda. I dalje je velika potražnja za devizama, kako bi se obavila plaćanja prema inostranstvu. Kako je kraj juna, uvoznici kupuju devize da plate preuzetu robu.
NBS prodajom evra brani dinar
Narodna banka Srbije je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala više od 1,2 milijarde evra. Prema dogovoru sa MMF, za odbranu kursa iz deviznih rezervi može da se izdvoji još 2,6 milijardi evra. Do kraja godine za razna plaćanja prema inostranstvu treba obezbediti oko 3,2 milijarde evra, ukoliko ne bude reprograma kredita preduzeća.
Stranih investicija ima tek na kašičicu, a gastarbajteri u koje su sve oči uprte, tek treba da dođu u zemlju i donesu devize. To, međutim, nije pravo rešenje, a kako će se na dalje formirati kurs, ostaje u rukama nadležnih. Oni za sada ostaju pri stavu da odnos dinara i evra formira tržište dok svi od privrednika do građana zahtevaju stabilan kurs.
"Narodna banka Srbije će najverovatnije intenzivnije da interveniše, kako ne bi došli u situaciju da se ugrozi cenovna stabilnost", smatra Goran Nikolić, ekonomista, i dodaje da će se "kurs se stabilizovati početkom jula i tako će ostati narednih meseci, a tome će doprineti i dolazak gastarbajtera. Evro će u toku godine još jačati, ali ne sada. To bi bilo previše zbog inflacije".
Osnovni problem vezivanja kursa za inflaciju, prema mišljenju ekonomiste Milojka Arsića je u tome što ravnotežni ili održivi devizni kurs ne zavisi samo od inflacije, nego zavisi i od velikog broja drugih faktora. Održiv devizni kurs zavisi i od spoljno-trgovinskog bilansa zemlje i od odnosa produktivnosti privrede Srbije i produktivnosti drugih zemalja ili korelacije kamatnih stopa u Srbiji i kamatnih stopa u svetu.
Ako je kurs usklađen samo sa kretanjem cena, a nije usaglašen sa kretanjem ostalih parametara, onda stvarni kurs može da značajno odstupa od ravnotežnog nivoa i u takvoj situaciji po pravilu nakon određenog vremena dolazi do kraha deviznog kursa.
Za Narodnu banku Srbije, prema oceni Arsića, treba da bude prvi i nesporni cilj održavanje stabilnosti cena, stabilnost kursa treba da bude u funkciji ostvarivanja tog cilja centralne banke, a što se tiče borbe protiv nezaposlenosti, to je prvenstveni zadatak Vlade Srbije.
Uloga NBS je tu relativno mala i ona se praktično svodi samo na povećanje likvidnosti pirivrede, u situaciji kada je stopa rasta privrede ispod takozvanog prirodnog ili ravnotežnog nivoa.
Komentarišući predlog grupe privrednika i ekonomista, u kojem su oni zatražili ne samo stabilan, nego i predvidljiv kurs dinara, Arsić je ocenio da to nije dobar predlog, odnosno, za privrednike to ne bi bio dobar način zaštite od deviznog rizika. Arsić je napomenuo da se u NBS upravo radi na razvoju terminskog tržišta hartija od vrednosti i drugih instrumenata, da bi se privrednici zaštitili od promene kursa u budućnosti.
