Izvor: B92, 29.Jan.2010, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro na novom rekordu, danas 98,46
Beograd -- Dinar će danas oslabiti prema evru za 0,41 odsto i zvanični srednji kurs će biti 98,4620 dinara za evro, što je nova najniža vrednost dinara od uvođenja evra.
Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko 41 paru više nego juče. Dinar je u četvrtak imao do sada najnižu vrednost od uvođenja evra, pošto je zvanični srednji kurs >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 98,05 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,97 dinara za evro.
Narodna banka Srbije (NBS) prodala je juče 46,5 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa dinara. To je šesta intervencije NBS na deviznom tržištu od početka ove godine, na kojem je, uključujući i današnju intervenciju, prodala 245,5 miliona evra.
Članica Izvršnog odbora "Sosijete ženeral banke" Sonja Miladinovski ocenila je da dešavanja na međubankarskom tržištu poslednjih dana pokazuju da trenutno postoji jača tražnja za kupovinom deviza, za šta je najznačajniji razlog plaćanje uvoza energenata, odnosno sezonski faktor. "Likvidiraju se sve one obaveze sa kojima to nije urađeno na kraju godine. Trenutno imamo jednu situaciju pojačane tražnje na tržištu, koja se može oceniti kao sezonski faktor", rekla je ona.
"Mi kao banke ocenjujemo da ovakvo kretanje kursa nije dugotrajnog efekta. Naša očekivanja su da će kurs dinara stabilizovati i da je pod nadzorom NBS", kaže Sonja Miladinovski.
Strah od inflacije, koju bi mogao da uzrokuje pad dinara nema ni Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, koji ipak napominje da je teško prognozirati koliki će biti efekat kursa na cene, pošto privreda još procenjuje da li je ovo poremećaj trajnijeg karaktera ili je samo proizvod tradicionalno visoke tražnje za evrima u zimskom periodu i plitkog deviznog tržišta. "Dinar je izgubio oko četiri procenta vrednosti u poslednjih mesec i po dana, što nije toliko mnogo. Očekujem da neće biti veće depresijacije, ali ne mogu da kažem na kom nivou će se kurs stabilizovati", kaže Stevanović.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić, međutim, očekuje dalje slabljenje dinara. On navodi da to ne bi trebalo da utiče na povećanja cena jer je ovogodišnjom ciljanom inflacijom dozvoljen pad vrednosti dinara i do sedam odsto. "Ako NBS, kao što je obećala, nastavi labaviju monetranu politiku, odnosno nastavi da spušta referentnu kamatnu stopu i smanji rezervu, onda je zaista realno da to sa sobom podrazumeva i blago slabljenje dinara", objašnjava Nikolić.
On, međutim, kaže da treba imati i u vidu da postoje snažni lobiji, koji su zainteresovani da dinar što duže ostane što jači. "To je pre svega dužnički, uvoznički i bankraski lobi. Teško je procenti stav političara u vezi sa menjanjem kursa jer njima ne odgovara slab dinar", smatra Nikolić i kaže da je, ako se posmatraju ekonomski faktori, realno očekivati da depresijacija dinara u ovoj godini bude blago nastavljenja.
Stručnjaci smatraju i da nije verovatno da će se slabljenje domaće valute u značajnijoj meri odraziti na cene, između ostalog i zato što trgovci ne bi imali kome da prodaju svoje proizvode. Tako saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da, bez obzira na pad dinara, situacija na tržištu ne ostavlja mesta za rast cena, pošto je tražnja veoma mala pa bi trgovci koji bi podigli cene samo naišli na još manju prodaju nego do sada.
Prema njegovom mišljenju, svi privrednici bi najviše voleli kada bi zbog slabljenja dinara mogli da odmah naprave nove cenovnike, ali da je zbog male tražnje ovo „istorijska šansa da se kurs dovede do nivoa koji bi približnije odgovarao našoj ekonomskoj situaciji i konkurentnosti srpske privrede", a da to ne dovede do većeg rasta cena.
"Mislim da još ne treba strahovati od toga da će se kursna kretanja preliti na cene, osim kod energenata, gde je nemoguće izbeći poskupljenja, pošto bi u suprotnom kompanije beležile direktne gubitke. Firme su poskupljenje goriva ranije koristile kako bi odmah podigle svoje cene, ali teško da će ovog puta to moći da ide tako", kaže Nikolić.
Nervoza obara dinar
Dejan Šoškić, član Ekonomskog saveta premijera, kaže da osim povećane tražnje ulogu u padu dinara ima i psihološki faktor. "Naravno, psihološki faktor uvek može uvećati tražnju za devizama u nekom trenutku. Ona može biti motivisana kako špekulativnim razlozima, to jest radi zarade na kursnim razlikama, tako i razlozima zaštite od valutnog rizika", ukazuje profesor Šoškić.
I Goran Pitić, predsednik UO "Sosijete ženeral banke”, kaže da se nervoza tržišta prepoznaje po razlici između kupovnog i prodajnog kursa u međubankarskoj trgovini. "U "mirnim” situacijama ta razlika je 10-20 para, a kada je nervoza, kao što je sada slučaj, iznosi 30-50 para. Tolika margina ukazuje na to da je prisutan element psihološkog pritiska. Postoje naznake da je Vlada sugerisala velikim javnim preduzećima da sada ne potražuju devize i da sačekaju, a ako je to tačno, to će sigurno uticati na smanjenje tražnje. Međutim, s obzirom na to da je plitak međubankarski promet deviza, mislim da na njega ne treba računati kao na ogledalo ponude i tražnje. Zato NBS i interveniše", naglašava Pitić.
Ministar Mlađan Dinkić podseća da smo istu, možda i drastičniju situaciju sa kursom imali prošle godine. "Kada se tražnja "istutnji”, a to se dešava uvek u decembru, januaru i polovinom februara, sledi dugotrajni period stabilnosti. Činjenica da Narodna banka interveniše je signal da neće dozvoliti da kurs ode previše", naglašava Dinkić.
Sa njim se slaže i ekonomista Goran Nikolić. "Ne može dinar beskrajno da slabi. Očekuje se i dalje odliv deviza, jer preduzećima dospevaju na naplatu prekogranični krediti. Po mom mišljenju, granica slabljenja dinara je šest-sedam odsto, ukoliko ne bude značajnog rasta cena hrane i nafte na svetskom tržištu u toku godine", smatra Nikolić.
