Izvor: Politika, Tanjug, 27.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološki dinar troše za asfaltiranje
Prema izveštaju Ministarstva za zaštitu životne sredine, lokalne samouprave usmeravale pare iz ekoloških fondova i za plate, reprezentaciju…
Najmanje petinu novca iz ekoloških fondova, gotovo 800 miliona dinara, opštine i gradovi su trošili protivno njihovoj nameni, izjavio je Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Polovina sredstava iz tih fondova, napomenuo je, ode na plate, reprezentaciju, sportske klubove i razne manifestacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To nije spekulativna procena na osnovu opšteg nivoa korupcije, već statistički zaključak izveden na osnovu izveštaja koje su Ministarstvu poslale gradske i opštinske uprave. Novac je, umesto za otklanjanje zagađenja, trošen čak i za asfaltiranje ulica i izgradnju kulturnih i sportskih objekata.
– U septembru smo zatražili od opština i gradova da nam dostave izveštaje o trošenju sredstava iz ekoloških fondova u 2007. i prvih šest meseci ove godine. Pažljivo smo razmotrili u koje su projekte sredstva uložena i na kraju se suočili sa „ostatkom” koji se nije uklapao ni u jednu od kategorija koje bi se mogle podvesti pod staranje o ekologiji. U tom ostatku su i nasipanje i obnova puteva, izgradnja i adaptacija kulturno-sportskih objekata. Nenamensko trošenje para iz ekoloških fondova ustanovili smo u čak 118 opština – rekla je Rada Dejanović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, napominjući da se 48 opština nije udostojilo da odgovori na zahtev Ministarstva.
Najdrastičniji slučaj nenamenskog trošenja ekodinara predstavlja opština Obrenovac. Tu je 25 miliona dinara dato za asfaltiranje ulica, 600.000 dinara za korišćenje sportske hale, a prilično novca je otišlo i na izgradnju sportskih objekata, analize ispravnosti voća i povrća, unapređenje zdravstvene zaštite i slanje dece na rekreaciju u banje i na planine.
– Šta je nenamensko trošenje novca, procenjujemo na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Voće i povrće ili psi i mačke lutalice obuhvaćeni su delokrugom poljoprivrednih službi, a kad je reč o zdravstvenoj zaštiti očito je da ona nije ekološki problem – objašnjava Sandra Simić, iz Ministarstva, dok njena koleginica Rada Dejanović dodaje da je svrha ekoloških fondova da finansiraju zatiranje uzroka zagađenja, a ne da namiruju cenu lečenja posledica.
Predsednik obrenovačkog Ekofonda, Slobodan Molerović, odbacuje tvrdnje da je novac trošen na asfaltiranje ulica i gradnju sportskih objekata, ali priznaje ostale navode Ministarstva. Međutim, objašnjava da je sređivanje lokalne vodovodne mreže i rekreacija dece bilo jedino što su mogli da urade u okolnostima kakve vladaju u njegovoj opštini.
– Mi ne možemo da ugrađujemo filtere u termoelektranu, tako da nam ostaje samo da pomognemo deci. U banje i na planinu šaljemo isključivo decu u čijim je zdravstvenim kartonima kao dijagnoza upisano neko od plućnih oboljenja, a takvih mališana u Obrenovcu je mnogo. Za njih plaćamo i korišćenje sportske hale kako bi im sport pomogao u oporavku. Voće i povrće ispitujemo zbog zagađenja. Postavljanje dela vodovoda smo sufinansirali zbog toga što septičke jame i zagađenje vode sa deponija pepela, osim toga što su komunalne teškoće, predstavljaju i ekološke probleme. Ja sam na dužnosti od jula ove godine i, koliko mi je poznato, ekološki dinar nikada nije trošen na obnovu ulica i zidanje sportskih objekata – kaže Molerović.
U Ministarstvu ne mogu da izriču kazne zbog nenamenskog trošenja para uz ekoloških fondova. Njihovo je samo da daju pravno tumačenje, dok budžetska inspekcija ima ovlašćenje da poziva na odgovornost. Šta je ona uradila, u Ministarstvu ne znaju.
Ministar Oliver Dulić objašnjava da ni budžetska inspekcija ne može da kazni odgovorne za nenamensko trošenje ekodinara, sem ako ne ustanovi da je novac usmeravan bez rebalansa lokalnog budžeta.
– Najverovatnije su te odluke o usmeravanju novca iz ekoloških fondova pokrivene rebalansom lokalnog budžeta, pošto postojeći zakon nije nametao obavezu namenskog trošenja – ukazuje Dulić – pa su tako lokalni funkcioneri pravno čisti ako ih je opštinska većina u tome podržala, a mi možemo da se oglasimo samo moralnom osudom.
Izmene Zakona o zaštiti životne sredine, koje bi trebalo da uđu u skupštinsku proceduru početkom sledeće godine, sprečiće zloupotrebe i preterano slobodne interpretacije svrhe ekoloških fondova, jer bi Vlada Srbije trebalo da podzakonskim aktom odredi visinu nadoknada i precizira za šta smeju da budu upotrebljene.
– Nažalost, zaključili smo da jedino centralizacija odlučivanja o tome gde će biti trošen ekološki dinar može funkcionisati na sadašnjem nivou svesti. Novi zakon će obezbediti da se većina novca slije u Fond za zaštitu životne sredine na republičkom nivou, a ostatak će lokalne samouprave moći da troše samo na projekte koje odobri Ministarstvo – kaže Oliver Dulić.
Mada se preduzetnici žale na visinu nadoknada, ekološki fondovi širom Srbije ne pucaju od prepunjenosti. Beogradski sekretar za zaštitu životne sredine, Goran Trivan, naglašava da je upravo zbog toga važno da svaka sakupljena para bude usmerena tamo gde je neophodna.
– Nisam znao da postoji izveštaj o nenamenskom trošenju novca u Obrenovcu. Ne mogu reći ništa o tome dok ne proverim činjenice, ali moram da kažem da novca za ekologiju ionako ima malo i skandal je ako ga neko troši za bilo šta sem za ono što je njegova svrha – istakao je Trivan.
V. Vukasović
[objavljeno: 28/12/2008]
