Izvor: Politika, 26.Maj.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva lica istog dinara

Štednja u nacionalnoj valuti kratkoročno donosi više nego devize, ali zato kamata na dinarske zajmove odnosi više nego kada je u evrima

Svi oni koji ovih dana otpočnu da štede u dinarima, kada nacionalna valuta jača u odnosu na evro, mogu se, sasvim sigurno, nadati zaradi. Istini za volju, ta zarada je pouzdana samo na kratak rok, zato što se ne zna koliko će sadašnji procvat vrednosti dinara potrajati i eventualne kursne razlike odneti zaradu od kamata. Do jeseni, zime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbora, ko zna…

S druge strane, svi oni koji su poverovali ekonomskim poslenicima, po čijim ocenama dinar nema realnu osnovu za jačanje, pa su se usled te strepnje opredelili za dinarski kredit kako bi se zaštitili od rizika promene kursa, već sada bi trebalo ozbiljno da se porazmisle. Jer, dinarska rata kredita, na koji se inače računa značajno veća kamata nego na zajmove u evrima, ostala je nepromenjena, dok je ona vezana za evro išla naniže.

Jelena Petrović, ekspert za razvoj proizvoda „Folksbanke”potvrđuje da je dinarska štednja isplativija, ukoliko se štedi na kraći rok.

– Lakše je predvideti kurs i njegove promene na kratak rok. Na duže isplativija je štednja u evrima – nedvosmisleno ukazuju u ovoj banci što i potkrepljuju računicom.

Trenutna prosečna kamatna stopa na tromesečna oročenja u dinarima iznosi 9,76 odsto, a na oročenja u evrima 3,7 odsto. Posle isteka tri meseca, klijent koji je oročio 1.000 evra dobiće kamatu od 8,51 evra koliko iznosi neto kamata, po odbitku poreza od deset odsto.

Klijent koji je oročio 96.864 dinara (pretpostavka da se kurs neće menjati u tom periodu) dobiće kamatu u iznosu od 2.401 dinara ili 24,78 evra.

U slučaju štednje posmatrane na duži rok i oni manje ekonomski obrazovani verovatno računaju s tim da dinar u proseku godišnje gubi oko deset odsto svoje vrednosti i da to može da se desi i ove godine. I zato se verovatno pitaju koliko će kroz godinu dana u stranoj valuti da vredi 10.713 dinara, koliko će kao kamatu dobiti za godinu dana na iznos od gotovo 100.000 dinara ili hiljadu evra. Oni koji su oročili evre tu dilemu nemaju, jer znaju da će dobiti kamatni prinos od 46 evra.

Narodna banka Srbije se, inače, nedavno pohvalila kako je u poslednjih godinu dana smanjena zavisnost privrede i stanovništva od promene kursa, jer je u tom periodu udeo deviznih i indeksiranih u ukupnim kreditima smanjen s 76 na 68 odsto. Drugim rečima, i građani i privreda su se više zaduživali u dinarima. Međutim, slika deviznih i dinarskih kredita, kada je evro „gazio” preko 107 dinara i danas, kada je oko 97 dinara, sasvim je drugačija.

Iako bankari tvrde da fiksna rata u dinarima ne prati rast referentnih kamatnih stopa niti podrazumeva preračunavanja u odnosu na kurs na dan plaćanja rate, pa je samim tim i najbolji izbor prilikom zaduživanja, računica o zaduženju je ovoga puta na strani kredita indeksiranih u stranoj valuti.

Ko je, na primer, početkom ove godine uzeo dinarski kredit u protivvrednosti od 3.000 evra, na tri godine i sa kamatom od 23 odsto godišnje, na ruke mu je, zbog kursa od 106 dinara za jedan evro izbrojano oko 318.000 dinara. Mesečna rata za celokupan period otplate je fiksna i iznosi 12.309 dinara. Za prva četiri meseca banci je vratio 49.236 dinara.

Onome, pak, ko je uzeo isti iznos evro kredita na iste tri godine banka je obračunala kamatu od 17 odsto. U ovom slučaju takav dužnik sve tri godine plaća ratu od oko 107 evra mesečno. U januaru rata mu je prema kursu od oko 106 dinara za jedan evro iznosila preračunato u dinare 11.340 dinara. Sledeća dva meseca evo je vredeo oko 104 dinara i mesečna rata je pala na 11.128 dinara. U aprilu ove godine dinar je ojačao na oko 102 dinara za evro i rata tog dužnika ponovo je smanjena na 10.914 dinara. Za prva četiri meseca ove godine on je banci platio ukupno 44.507 dinara.

U odnosu na dinarskog evro dužnik je banci u tom periodu dao 4.729 dinara manje. Nažalost, kolo sreće se okreće, pa se lako može dogoditi, ako evro uskoro počne naglo da skače, da se sve obrne naglavačke. Zato i cela ova priča o kamatama vredi kratkoročno, a izbor je svakog od nas kojoj će se valuti prikloniti i s kojom zaradom, odnosno troškom suočiti.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 27.05.2011.

Nastavak na Politika...