Izvor: Politika, 28.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dužničko breme „srpski skrojeno”

Oko milion građana za kredite duguje 368,3 milijarde dinara, po korisniku 361.421 dinar odnosno 4.052 evra, a po stanovniku 558 evra

Građani Srbije zakoračiće u 2009 sa kreditnim dugom teškim 368,38 milijardi dinara. Breme po korisniku zajma,kojih je 1,019 miliona, teži361.421 dinar, odnosno 4.052 evra, a ako bismo ga rasporedili na svakog stanovnika – 49.782 dinara, odnosno 558 evra, računajući po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srednjem kursu. Po zaposlenom i penzionerima, kojih je bezmalo polovina u zemlji, dug po kreditima prelazi 1.000 evra, pokazuju poslednji podaci za odlazeću godinu Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Osim onih koji u neizvesnu godinu ulazesa stambenim, potrošačkim ili keš zajmovima, dug moraju da vratei korisnici sve popularnijih kreditnih kartica.Banke su im ukupno odobrile „peglanje” bez para na računu u iznosu od 82 milijarde dinara, od čega su iskoristili skoro polovinu. Ali i oni koji su, hteli ne hteli, preživljavali uz pomoć pozajmice po tekućem računu,moraće minus od oko 17 milijardi dinara da pretvore u plus. Naravno uz visoke kamate za trošenje bez pokrića.

Talas posledica nekontrolisanog zaduživanja građana, koji je uzdrmao američku i svetsku ekonomiju, na svu sreću još nije stigao do nas, jer naši kreditni „ovisnici” nisu prezaduženi. Ipak, pojedini ekonomisti ocenjujuda građani koji su krov nad glavomkupili podizanjem stambenih kredita, zbog nadolazeće hipotekarne krize, podizanja kamata i nemogućnosti da otplaćuju preuzete obaveze, mogu da ostanu bez stanova i već uplaćenog novca.

Svetska ekonomska kriza naterala je većinu banaka u Srbiji da kamate na stambene kredite podignu i do 50 odsto, te će dužnici sve teže uspevati da obezbede novac za pristigle rate. Ekonomisti objašnjavaju da je situacija već sada teška, ali da će biti i teža. Pogoršaće je pad vrednosti dinara, inflacija i poskupljenje osnovnih životnih namirnica i energenata.

Život na odloženo plaćanjeje srpski izum. Brine i to što su odobreni krediti zaštićeni valutnom klauzulom, pa značajnije skakanje kursa može da onesposobi i manje zadužene da otplaćuju dug.

–U poslednjih nekoliko meseci građani se dodatno ne zadužuju i ako se tako nastavi ne očekujem neke veće probleme – kaže za „Politiku” guverner NBS Radovan Jelašić. – Oni su mnogo odgovornijiod nekih drugih aktera u zemlji. Kad je reč o hipotekarnim kreditima, oni su kod nas „skrojeni” na drugačiji način nego u SAD i zatose ne bojim globalne krize tih kredita koji u ukupno odobrenim učestvuju oko šest odsto. Do pada životnog standarda dogodine bi moglo da dođe samo ako se inflacijaznatnije poveća od rasta zarada.

Onima koji, priterani u ćošak, nemaju nikakve mogućnosti da refinansiraju dug, odlaganje ne pomaže. Trenutno neka nekretnina ili akcija nema cenu koju je imala pre pola godine ili godinu, ali je daleko bolje tom imovinom rešiti probleme ili deo duga, nego nastaviti otplaćivanje sa mnogo većim kamatama. Pogotovu što nema nikakve garancije da će sutra biti bolje. Zato guverner poručuje dužnicima da što pre izračunaju da li će sadašnju ratu moći da otplaćuju narednih meseci ili godina.

Guverner je ipak uveren da stanovi pod hipotekom u Srbiji sledeće godine neće otići na doboš i da smo daleko od toga da se američki scenario, gde su liberalnije odobravani zajmovi bez depozita i učešća, ponovi i kod nas.

Da Srbiju neće pogoditi hipotekarna kriza, poput one u Americi, gde je više od šest miliona porodica ostalo bez domova, sa guvernerom se slaže i većina ekonomista.

Po iznosu duga po građaninu, Srbija se ne ubrajau prezadužene zemlje u poređenju sa prosečnom zaduženošću u zemljama u okruženju, kako po stanovniku, tako i po zaposlenom, jer su naše plate male.

Građani bogatih zemalja EU u proseku su se zadužili više od 12.000 evra, a na Kipru oko 30.000 evra.

Biserka Dumić

[objavljeno: 29/12/2008]

Nastavak na Politika...