Izvor: Večernje novosti, 09.Feb.2014, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duh Balkanske lagano nestaje

SVAKI Beograđanin umeo bi da objasni gostu iz unutrašnjosti Srbije ili inostranstva gde se nalazi najstarija ulica u prestonici. Lako je - smeštena je u samom srcu starog Beograda, u neposrednoj blizini Železničke stanice. Starosedeoci o njenom nekadašnjem duhu pričaju setno, a mladi - tuda skoro i da ne prolaze. Balkanska ulica. - Niko se više ne igra na ulici. Nekada je Balkanska bila živa. Jedva smo čekali da padne sneg pa da se niz zaleđenu ulicu sankamo. Spuštali smo se skroz do >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sodadžije da se počastimo kabezom. Ako nam ostane koji dinar, kupovali bismo kartu za bioskop, tadašnji "Luksor". Najjeftinija je bila ona za prva sedišta, a mi smo ushićeno čekali u redovima da bismo gledali Tarzana i danima maštali o Americi - priseća se sedamdesetšestogodišnji Beograđanin Miodrag Rakonjac. Nekada su se natovareni konji jedva borili sa kaldrmom. Drva i ugalj redovno su ispadali zbog truckanja, a posebna radost za decu bila je kada se breskve razlete po ulici. Ljudi su namenski dolazili. Znalo se kod koga šta ima da se kupi. Sedla za konje, tašne, kape, krzna, ćeten-alva uz bozu... Sve na jednom mestu. Balkanska je danas ulica kontrasta, Srbija u malom. Pola kaldrma, pola asfalt. Hotel "Moskva" je tu još od 1908. godine, a odskora glavni rival mu je "pametna zgrada". Nižu se kiosci brze hrane i mešaju mirisi roštilja, palačinki i pica. Među njima je i najstarija zgrada, kao svedok vremena. Njeno pročelje, sa makazama kao reklamom za krojačku radnju, niko više ne primećuje. U Balkansku se ide po mobilne telefone, računare i kinesku garderobu. Čak dva tržna centra samo su privid da je ponuda veća, a u stvari su poluprazni. Pod naletom globalizacije i brzih promena, ostalo je svega pet zanatlija. - Posla ima, svako ima svoje mušterije. Normalno je da preporučiš svoje kolege zbog razlike u stilovima. Mi pravimo samo kačkete. Konkurencija nije problem, jer nema više kapadžija - kaže Nataša Valdevit, vlasnica radnje "Kapa Boško". Njene mušterije kupuju i zimske i letnje modele, a najvernije uvek se vraćaju. Posao je započeo Natašin deda, nastavio otac, a danas radi ona sa majkom i sestrom. Još je neizvesna budućnost radnje, s obzirom na to da nove generacije nisu zainteresovane za ovaj stari zanat. - Ključ za opstanak je posvećenost. Ni ja kao mlađa nisam imala želju da radim ovo, ali nisam se pokajala. Duh našeg oca živi kroz ovu radnju - priča Nataša. Godine kada je masa ljudi prolazila Balkanskom davno su prošle. Svi su namenski dolazili. Znalo se, pravo iz voza na vruć burek kod "Anđelka". DENDI I GETSBI KAČKETI i šeširi prave se po kalupima, prema prosečnom obimu glave od 55 do 60 centimetara. Poslednjih godina raste potražnja za većim brojevima, ali se oni rade po narudžbini. Najpopularniji materijali su čoja, tvid, keper i lan, a najpopularniji modeli su engleski kačket, dendi i getsbi. - Mnogo je manje posla nego ranije. Ima ga taman da se preživi. Ulica je prezasićena. Em je besparica, em je mnogo hrane. "Fast fudovi" imaju prednost. Ali naš burek i dalje je prepoznatljiv simbol Balkanske, pa nam dolaze mušterije čak iz Zemuna - kaže pekar Igor Radivojević. Od sarača na početku ulice, koji hrabro čuva tradiciju svog zanata, pa sve do "pametne zgrade", smenjuju se napuštena dvorišta, oronule fasade i neonske reklame novih prodavnica. Pažljivijem posmatraču učiniće se da im tu nije mesto. Ako bi Knez Mihailova bila trpezarija u koju dovodimo goste, onda Balkanska ulica treba da bude predsoblje. Nekada je važilo pravilo da ko prođe Balkanskom, ostaje u Beogradu. Danas ovuda prolazi samo onaj ko mora. - Okrečite Beograd i to će biti Pariz u malom. Balkansku sredite, ali tako da ona ipak ostane starina kao podsetnik na ono što je Beograd nekada bio. Njen duh uvek će biti isti - predlaže i nada se tome stari Beograđanin Miodrag Rakonjac. MUŠTERIJE ČEKALE PO 15 DANA TAŠNERA Slavka Milosavljevića u Balkanskoj ulici svi znaju kao - Sinovca. Posao je započeo njegov stric Zlatko. Kada je došao iz Valjeva, pre trideset godina, samo na početku ulice bilo je desetak tašnera. Danas ih je moguće nabrojati na prste jedne ruke. - Nekada su mušterije čekale po petnaest dana da dođu na red kod mog strica. Ništa nije kao što je bilo. Ni rupicu za kaiš nemaš gde da probušiš u Beogradu. Starim zanatima je odsviralo. Pretprošle godine bilo je loše, prošle gore, a ove je najgore - žali se Sinovac. STANARI "PAMETNE ZGRADE" U "PAMETNOJ zgradi", koja je izgrađena u Balkanskoj ulici, nijedan stan nije na prodaju, već na duže iznajmljivanje. Korisnici putem daljinskog upravljača pale i gase svetlo i električne uređaje u stanu. U svakom delu stana mogu da pristupe internetu, TV programu i telefonskoj mreži. Zgrada sama štedi energiju.

Nastavak na Večernje novosti...