Izvor: B92, 19.Feb.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država zove strance da jačaju dinar
Beograd -- Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija privode kraju propise kojim će dovesti međunarodne finansijske institucije da jačaju dinar.
Regulativa koja će smanjiti količinu evra u opticaju i rizik zaduživanja bi trebalo da stupi na snagu u prvoj polovini ove godine.
Država je očigledno svesna da ne može očekivati tri milijarde evra investicija koliko je planirano za ovu godinu.
Jačanje dinara ne treba očekivati ni na osnovu zaduživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ministarstva finansija (MMF već upozorava na visoku zaduženost zemlje), pa je, tvrde poznavaoci, pozivanje stranih organizacija, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i Evropske investicione banke, upomoć više nego razumno rešenje.
MMF nudi Srbiji novi aranžman
Misija Medjunarodnog monetarnog fonda ponudila je srpskom pregovaračkom timu da se postojeći aranžman produži za devet meseci ili da se sklopi novi aranžman na mnogo duži rok. Aranžman bi bio sa novim elementima reformi javnog sektora, a sporazum s MMF ostao bi obaveza i za narednu Vladu Srbije. MMF u razgovorima u okviru sedme revizije aranžmana i dalje insistira na nastavku reformi penzionih zakona i strukturnim reformama u javnim preduzećima.
Praktično, novi propisi će omogućiti da strane finanijske institucije emituju dinarske dugoročne obveznice u Srbiji. Po njihovoj kamati bi se video očekivani prinos na instrumente u dinarima, što bi prvo psihološki uticalo na jačanje dinara. Takođe, smanjilo bi se učešće evra, što bi dodatno uticalo na stabilnost domaće valute, objašnjavaju poznavaoci.
Vladimir Marković, predsednik IO Findomestik banke, kaže da su dugoročne obveznice u dinarima pozitivan signal.
"Da bi se stekli uslovi za takvu akciju i da bi ona bila uspešna, potrebna je kontrolisana inflacija i poboljšanje rejtinga zemlje, a upravo se tu situacija u poslednje vreme pomera nabolje. To govori o poverenju u privredu i doprinosi jačanju ekonomije i domaće valute", kaže Marković.
Vladimir Vukotić, član IO Oportjuniti banke, dodaje da bi izdavanje obveznica doprinelo razvoju finansijskog tržišta, ali i padu rizika zaduživanja. "Dugoročne obveznice bi doprinele većoj dinarizaciji. Građani i privreda su uglavnom zaduženi u evrima, što nosi veći valutni rizik za vlasnike kredita", kaže Vukotić.
Evropska banka za obnovu i razvoj je izdavanje u Srbiji i najavila pre tri meseca. Kupci bi bili banke i osiguranja. Srbija će posle Rusije, Poljske i Rumunije biti četvrta zemlja gde će EBRD emitovati obveznice u lokalnoj valuti.
