Izvor: B92, 13.Avg.2010, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država mora da zajmi da zakrpi rupe
Beograd -- Kad se ministarka finansija Diana Dragutinović u ponedeljak vrati sa godišnjeg odmora moraće dobro da se zamisli kako će pokriti rupu u državnoj kasi.
Naime, dosadašnje punjenje budžeta ne obećava joj spokojnu jesen. Kao čuvar fiskalne kase planirala je da manjak novca "premosti" prodajom državnih vrednosnih papira.
Međutim, interesovanje banaka za te obveznice nije bilo onako kako su se Dragutinovićeva i njene kolege iz vlade nadali. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Razlog je svima poznat - pad poverenja kupaca (državnih hartija) u dinar.
Podaci pokazuju da je samo u poslednja dva meseca od potrebne 73 milijarde dinara, država prodajom vrednosnih papira uspela da sakupi 42,6 milijardi. Razlika se pokrivala tako što je država prodavala „svoje” devize sa računa kod Narodne banke Srbije.
Na pitanje može li država tako da pregura godinu, Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, odgovara da "ne može, već će morati da se zaduži kod komercijalnih banaka, što je znatno skuplje".
"Pokrivanje minusa od 4,75 odsto, koliko je odobrio Međunarodni monetarni fond biće problem, jer država na svom računu kod NBS nema dovoljno novca za celu godinu", ubeđen je Nikolić.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su devizni depoziti države kod centralne banke u junu iznosili 49 milijardi dinara. U maju su bili sedam milijardi veći. Toliko novca je država potrošila da bi ispeglala junski minus u državnoj kasi. Ivan Nikolić pretpostavlja da je država i u julu prodavala devize za pokrivanje budžetskog manjka.
"Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali ne znam šta je drugo uticalo na poslednje jačanje dinara ako nisu evri koje je država prodavala. Ne vidim odakle bi inače odjednom došle te pare", kaže naš sagovornik.
Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke smatra da tržište direktno zavisi od stabilnosti deviznog kursa. "Kratkoročne obveznice su atraktivnije bankama jer je njihova cena, s obzirom na kraći rok i tržišne neizvesnosti koje mogu imati uticaja na kamate, sigurnija za ulagača i daje više prostora u slučaju potrebe da se deo likvidnosti naknadno preusmeri na komercijalne plasmane". objašnjava Miladinovska zašto bankari zaobilaze dugoročnije vrednosne papire.
A kad se sračunaju državni depoziti i zajmovi, Srbija je već u crvenoj zoni. Prema podacima NBS, država je u junu bila u minusu čak 31 milijardu dinara. Kad je pre dve godine Diana Dragutinović zamenila Mirka Cvetkovića na mestu ministra finansija, država je, kad se saberu depoziti i krediti, bila u plusu od 132 milijarde dinara.
"Praktično smo od poverioca dogurali do dužnika. Zabrinjavajuć je tempo trošenja. Zato 49 milijardi dinara deponovanih kod NBS neće biti dovoljno do kraja godine", objašnjava Nikolić.
Bilo kako bilo, država od finansiranja manjka vrednosnim papirima ne odustaje. Zvaničnici su i ranije najavljivali povećanje plasmana kratkoročnih državnih zapisa na uštrb dugoročnih, jer je kod prvih rizik za kupca manji. Pitanje je samo da li će interesovanje banaka biti veće posle pokušaja NBS da povrati poverenje u dinar.
Direktor trezora Folksbanke Aleksandar Jaredić podseća da su pre godinu dana stope na zapise bile veoma blizu referentne stope, a da sada postoji velika disproporcija, čak 4,5 odsto u slučaju dvogodišnjih zapisa. On smatra da kamata na trezorske zapise treba da odražava mišljenje tržišta gde, zapravo, referentna stopa treba da bude i da zato možemo očekivati njeno dalje povećanje.
"Međutim, ne treba da očekujemo da se to povećanje prelije i na trezorske zapise, pošto ni država neće želeti da plaća previsoku premiju za rizik države", objašnjava Jaredić.
On navodi da je ova banka ulagala u zapise od samog početka, a sad su joj najinteresantniji bili šestomesečni i jednogodišnji zapisi. Među bankarima je bilo dosta pozitivnih komentara kada su najavljeni 18-mesečni i 24-mesečni zapisi, zbog činjenice da bi tržište konačno moglo da dobije cene za hartije preko godinu dana, a samim tim i krivu prinosa na dinar.
Nažalost, situacija sa dinarom je dovela do toga da je rizik dugoročnog ulaganja veliki, pa se banke (uključujući i Folksbanku) i dalje opredeljuju za ročnost od tri do šest meseci.
"Stabilnost dinara svakako utiče na značaj plasmana u domaćoj valuti i zbog toga je od izuzetne važnosti da dinar ostane stabilan", kaže Slavica Pavlović, član Izvršnog odbora Eurobank EFG. Međutim, pored stabilnosti kursa, na atraktivnost plasmana u domaćoj valuti utiče i kamatna stopa i drugi faktori.
"Ono što treba imati na umu je činjenica da je dinarska likvidnost banaka ograničena na njihov sopstveni kapital. Većina ostalih izvora finansiranja je u stranoj valuti, na primer štednja stanovništva je dominantno u stranoj valuti. To je ograničavajući faktor za plasmane u dinarske obveznice. Posebno ako se uzme u obzir inicijativa vezana za 'deevroizaciju' domaćeg tržišta, kojom se podstiču plasmani privredi i stanovništvu u dinarima, a ne u drugim valutama", navodi Slavica Pavlović.
