Izvor: Press, 28.Maj.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drakulić: Vlast greši kad napada ofšor firme
Pita li neko „Fijat" ili „Filip Moris" preko koje firme posluju u Srbiji? Očigledno je problem „srpski element". Naša kiparska firma, od kada posluje u Srbiji, nijedan dinar dividende nije izvukla
Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa" kaže u intervjuu za Press da vlast u Srbiji greši kada napada biznismene koji posluju preko ofšor zona. Drakulić naglašava da se na taj način radi u celoj Evropi i da bi dalji napad države na >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ofšor i eventualna zabrana takvog poslovanja ili povećanje poreza oteralo investitore iz Srbije.Odmah na početku, Drakulić napominje da greše svi oni koji optužuju srpske biznismene koji, poput njega, imaju firme registrovane na Kipru prosto zato što ova zemlja od 2005, od kada je ušla u EU više nije ofšor zona. Drakulić otvoreno sumnja da nekome smeta „srpski element" u vlasništvu kompanija pošto niko iz vlasti ne pita „Fijat" ili „Filip Moris" preko koje firme posluje u Srbiji.
Predsednik Tadić je tri puta u poslednjih nedelju dana zatražio da preduzeća koja su registrovana u inostranstvu, a posluju u Srbiji, sve poreze plaćaju ovde...
- Nisam shvatio da li se ta ideja odnosi na firme iza kojih stoje srpski državljani ili generalno na sve. Ako se odnosi na naše državljane, koji imaju prebivalište u Srbiji, oni i po pozitivnim propisima ako ostvare dobit u inostranstvu, moraju to da prijave u zemlji i plate porez. Mislim da je predsednik do sada pokazao da je dovoljno hrabar i da bi trebalo da kaže na koga se to konkretno odnosi, ako je na nekoga konkretno mislio.
Zamera se što se domaće firme registruju u ofšor zonama i tako izbegavaju plaćanje poreza. Vaš „Ist point trejding" registrovan je na Kipru.
- Mnogi ovde to ne znaju, ali Kipar nije ofšor zona od kada je u EU, odnosno od 2005. godine. Tamo se plaćaju isti porezi na dobit kao u Srbiji, dakle 10 odsto. Drugo, između Srbije i Kipra postoji ugovor o zabrani dvostrukog oporezivanja. To treba poštovati. Treće, uzeću za primer „Sevojno", u koje smo investirali 26 miliona evra, a čiji je vlasnik kiparska firma. Da bi ta to preduzeće normalna poslovalo, potrebno nam je 70 - 120 miliona evra obrtnog kapitala u svakom trenutku. E, da nema firme na Kipru, koji je u EU, mi ne bismo mogli da se zadužimo. Domaće banke ne bi mogle da nas prate ili bi nas to finansiranje koštalo duplo skuplje!
Da li je povoljno zaduživanje jedina prednost Kipra?
- Fleksibilnost je vezana i za oditorske firme, advokatske kancelarije, koje imaju veliko iskustvo u međunarodnom poslovanju. Ali, treba znati i sledeće: ako je srpski državljanin vlasnik firme koja je ostvarila dobit u inostranstvu, on je u zakonskoj obavezi da ovde prijavi i plati porez.
Jeste li vi to učinili?
- Naša kiparska firma, od kada posluje u Srbiji, nijedan dinar dividende nije izvukla. Kad ostvarimo profit u Srbiji, ovde platimo porez deset odsto. Ali, do danas, za deset godina poslovanja, nismo koristili mogućnost da izvučemo dividende, pošaljemo pare u inostranstvo i kupimo brod ili investiramo u treću zemlju. Uglavnom reinvestiramo i to pokazuje našu odgovornost.
Zašto onda ne prenesete firme s Kipra u Srbiju?
- Nemamo šta da prenesemo, naše firme posluju u Srbiji. Nismo mi izvlačili pare, nego smo ovde uložili ogromne pare. I omogućili da neke firme rade.
Mnogi srpski privrednici posluju preko klasičnih ofšor firmi iz Luksmeburga, sa raznih egzotičnih ostrva...
- Pa šta je tu strašno? Imaju poreske olakšice i naprave profit, a ako ga naprave opet ga reinvestiraju. Šta će da rade s njim? Da neće da kupe 20 aviona ili 30 jahti? Pa, to su ljudi koji najviše investiraju u Srbiju danas. Ili, možda treba da kažemo: „Srbi, nemojte više da ulažete u Srbiju" i da završimo priču. Evo ja ću sve firme da poklonim državi i idem da pijem pivo, prijavim se na Biro rada, ne radim ništa i da tražim penziju.
Nije valjda dotle došlo?
- Pazite, mi imamo dva miliona penzionera i isto toliko nezaposlenih. Da li su srpski privrednici najkrivlji za takvu situaciju? Ako je to slučaj, zabranite nam da radimo. Nema problema. Meni je lako, toliko malo mi para treba da nemate pojma... Lepše ću da živim, neću imati svaki dan stres, neću morati da delim 5.000 plata. Ako je to rešenje, super! Ako mi treba da snosimo krivicu za lošu ekonomsku situaciju, onda neka nam to otvoreno kažu. Mi plaćamo sve poreze u Srbiji. Ako to nije dovoljno neka se kaže, onda će se svako odlučiti da li će pare ulagati ovde ili u Rumuniji ili Bugarskoj na primer. Kapital ide tamo gde može da stvara profit.
Plašite li se Tadićevog poziva Vladi da izmeni zakone?
- Nemamo čega da se plašimo. Poslujemo po propisima. Ali, šta ćemo sa stranim firmama u Srbiji, iza kojih stoji Nemac, Austrijanac Italijan, a posluju preko ofšor centara? Ako bi samo srpski privrednici bili dodatno oporezivani, mi bismo bili dovedeni u neravnopravan položaj.
Znači, ideja „ekonomskog patriotizma" mogla bi da stvori kontraefekat?
- Pita li neko „Fijat" ili „Filip Moris" preko koje firme posluju u Srbiji? Očigledno je problem srpski element. Hajde neka pita neko „Filip Moris" koliko profita pravi u Srbiji, šta radi sa tim parama i gde ih ulaže? Ako pokušate njih da dirnete, odoše oni odavde i neće se više nikad vratiti...
Da li biste vi svoj biznis izmestili iz Srbije?
- Ne odlučujem više samo ja o ulaganjima naše firme. Ušli su drugi akcionari, strani fondovi i „srpski element" je minimalan. To je sad već multinacionalna kompanija, ne poslujemo samo sa Srbijom, već sa osam država.
Da li vašu kompaniju pogađa slabljenje dinara?
- Kurs je stanje naše privrede. Malo toga možemo da izvezemo, nemamo više šta da prodamo, nemamo strane investicije. Svi imamo probleme zbog kursa, a najveći je udar na one koji robu uvoze i plasiraju na domaće tržište.
Da li izvoznicima ovakav kurs odgovara?
- Problem je što su sve naše firme uglavnom prezadužene i to u evrima. Sada je realna opasnost da će prihod biti manji, i verovatno neće moći ni da servisiraju svoje obaveze.
Da li neko iznosi pare iz Srbije? Ko je u sredu kupio 210,9 miliona evra?
- To mora da ustanovi centralna banka. Verovatno su u pitanju grčke banke koje su imale obaveze prema svojim centralama, s obzirom na obaveze koje su im dospevale po međunarodnim kreditima.
